Izvor: Blic, 04.Maj.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema gradnje preko 12 spratova
Veliki privatni projekti, poput izgradnje kule kod hotela „Jugoslavija“ ili solitera u Bloku 65 u Novom Beogradu, kao i mnogi čija visina objekata prelazi 12 spratova, moraće da sačekaju sa početkom izgradnje još najmanje pet meseci. Studija spratnosti, koja se očekuje još od januara, biće gotova do septembra, najavljuju u Urbanističkom zavodu.
Prema Generalnom urbanističkom planu, u starom delu grada, dozvoljena spratnost stambenih objekata iznosi šest, a poslovnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osam spratova. U „otvorenim blokovima", na Novom Beogradu, dozvoljena je gradnja objekata do 12 spratova. Međutim, oni investitori koji žele da grade više od ovoga, moraće da sačekaju Studiju spratnosti, koja je predviđena novim izmenama Generalnog urbanističkog plana, koje su usvojene u decembru prošle godine. Komisija za planove, predložila je da se zaustavi izgradnja zgrada viših od 12 spratova, sve dok se ovom studijom ne precizira gde i pod kojim uslovima soliteri mogu da se grade. Komisija za planove je ovim želela da primora nadležne da urade Studiju spratnosti, ali iako je prošlo više od pet meseci, to se nije dogodilo.
NE MOŽE NA PREČAC
- Očigledno je da smo zakasnili sa izradom Studije spratnosti, kao i sa mnogim dokumentima koja su bitna za izgradnju prestonice. Nijedan projekat koji ima visoke zgrade nismo odbili, već smo svim investitorima rekli da sačekaju. Komisija ne želi sama da odlučuje gde se ovakve zgrade mogu graditi, jer je to od velike važnosti za budući izgled grada. Zbog toga je ova Studija preko potrebna, ali sa druge strane, zbog ovog kašnjenja ne treba „zbrzati" njenu izradu - objašnjava Branka Bošnjak, član Komisije za planove Beograda.
INVESTITORI GUBE NOVAC
Sa druge strane, do izrade Studije spratnosti, projekti investitora koji imaju zgrade više od 12 spratova, trenutno su „na čekanju". To bi moglo da ostavi negativan utisak kod stranih investitora, koji su uložili velika sredstva u kupovinu placa, opremanje zemljišta, dobijanje dozvola i koji mesečno gube milione dinara.
- Potrebno je angažovati strane konsultante, saslušati sva mišljenja, uraditi analize i provere zemljišta. Rok je bio šest meseci, zbog čega se kasni sa Studijom, ne znam. Ipak, neki investitori sa pravom imaju razlog za nervozu i to nije dobro za imidž grada. Mi ćemo insistirati da se Studija uradi što pre, jer postoje svi početni elementi, sad je sve stvar administracije - priča Branka Bošnjak.
Kako najavljuju u Urbanističkom zavodu, Studija se radi i biće gotova do septembra, kad će biti prosleđena na usvajanje u Skupštinu grada.
STUDIJA GOTOVA U SEPTEMBRU
- Studija spratnosti je veliki projekat i mora se uraditi dobro, profesionalno, jer tu ne sme biti greške. Postoje interesovanja za izgradnju visokih zgrada, ali investitori žaleći se na ovu studiju samo menjaju teze, jer je pravi problem to što nemaju sredstava za realizaciju projekata. Studija je u izradi i pokušavamo da sledimo najbolje primere Beča, Barselone i Dablina, koji su ovu istu navalu investitora već prošli - priča Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.
Studija bi trebalo da precizira gde i pod kojim uslovima mogu da se grade soliteri. Postoje različita mišljenja arhitekata gde bi visoke zgrade trebale da se grade. Jedan od predloga je da to bude uz reku, kako bi se pružala odlična panorama i svi koji priđu prestonici videli bi siluete ovih zgrada. Sa druge strane, neki smatraju da bi to poremetilo mirnoću koju Beograd pored reka trenutno ima i da tu visoke zgrade nikako ne treba graditi. Neke arhitekte stanovišta su da posebne zone za solitere ne treba praviti, već ovakve zgrade treba da budu u blokovima gde već postoje zgrade ovog tipa. Ovom Studijom, Beograd će da odluči da li hoće pored reka da gradi solitere „svetionike" ili će ovakve zgrade utopiti u već postojeće blokove.
Samo tri zgrade više od 100 metara
U svetu se gradi više od 300 tornjeva čija će visina biti od 250 metara pa do kilometra. Ove kule, koje su često vrlo neobičnog i atraktivnog izgleda, vremenom postaju turističke atrakcije. U Moskvi se trenutno gradi više od 20 kula čija visina prelazi 250 metara. Gradovi poput Tokija, Dubaija, Buenos Airesa, utrkuju se ko će imati višu zgradu. U Beogradu, samo tri zgrade prelaze 100 metara, PC „Ušće" (141 metar), „Geneks" kule (115) i „Beograđanka" (101 metar). Najviša zgrada na svetu je „Burdž Dubai" u Dubaiju, visoka 820 metara, otvorena u januaru ove godine.
