Izvor: Politika, 24.Okt.2013, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema dobronamernih prevara
Povodom teksta „Papazjanija od engleskih fraza kao naučni rad“, „Politika“, 10. septembra
Na primeru nedavnog skandala oko časopisa Metalurgia International (MI) pokušaću dodatno (o ovome, u „Politici“ 13. septembra) da osvetlim pozitivne i negativne strane načina kako se danas rešava problem publikovanja naučnog rada. Teško je reći kako je do skandala sa MI tačno došlo, ali varijanta događaja koja se javno predstavlja i koju ću kasnije dati, dovoljno osvetljava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << problem.
Navodno je primećeno da MI objavljuje „svašta“, te su tri istraživača sa Fakulteta organizacionih nauka (uslovno rečeno, jer su se autori lažno predstavili) poslali njihov lažni rad koji je sadržao namerne katastrofalne greške i koji je onda brzo objavljen u MI. Smatralo se da je na taj način MI najzad kompromitovan, te će to obelodaniti nenaučnost radova koji su u njemu i ranije bili objavljeni. Ja mislim da je stvarnost daleko od toga.
Prevariti jedan naučni časopis zaista nije veliki intelektualni podvig zato što je u načelu autor odgovoran za tačnost datih podataka, a urednik i recenzenti brinu više o formi teksta. Slične prevare obično pogađaju baš velike časopise, kao što je „Anesthesia and Analgesia“ (Boldt et al, in Vol. 109, No. 6, December 2009, kao i više drugih članaka istog autora), „J. Electroanal. Chem.“ (Pons et al. 1989, 261 (2): 301, koji se tiče hladne fuzije) ili „Nature“ (Benveniste et al. Vol. 333 on 30 June 1988, o memoriji vode). Takve prevare, u slučaju uspeha, donose veliki broj poena u vrednovanju nauke (IF) i slavu; neuspeh donosi intelektualni krah do kraja naučne karijere. Pokušaj s „Nature“ je veoma poznat, gotovo je uspeo, mada je članak kojim se to pokušalo ciljao da promeni naš celokupan pogled na svet. Žak Benveniste (Jacques Benveniste) (INSERM, Pariz) objavio je članak o memoriji vode, što bi negiralo poznati princip o „efektu mase“. „Nature“ je poslala komisiju u laboratoriju i ponavljanje eksperimenta nije dalo objavljeni rezultat, te je članak po objavljivanju povučen.
Skandal sa MI ima epilog u tekstu profesora Dušana Teodorovića: „Papazjanija od engleskih fraza kao naučni rad“, koji pokazuje da mi nismo shvatili celu poruku. To potvrđuje i većina onlajn komentara povodom ovog profesorovog teksta. Profesor se bori za kvalitet publikacija na BU i pri tom hvali prevaru zato što je – dobronamerna! Profesor Teodorović je izvrgao ruglu i način vrednovanja naučnog rada (ovaj časopis ipak ima IF od 0.18!) i dovodi u pitanje razne metode ocenjivanja, koje su uslovno prihvaćene u svetu. Uz to, on traži više rigoroznosti i predlaže drakonske mere. Što vodi, s jedne strane, u neku vrstu diktature u nauci i narušava opšte principe samostalnosti univerziteta. S druge strane, vodi u elitizam koji će ugušiti manje naučne institucije i dovesti do globalizacije naučno-istraživačkog rada, te reduciranja kreativnosti – koja je osnov nauke.
Problem vrednovanja nauke, naravno, postoji. Taj problem je i u samoj srži nauke, unutrašnji problem SAME nauke, s jedne strane. Ne postoji naučni metod kojim bi se utvrdila vrednost naučnih stavova, pronalazaka itd. Njihova vrednost se dokazuje u praksi, koja nekad kasni čak i više stotina godina. U vezi s tim je i sam problem objavljivanja rezultata naučnog rada koji je poznat od davnina; moderan značajan događaj je „afera Sokal“ (Social Text br. 46/47, pp. 217–252 (1996). Alan Sokal (Alan Sokal), američki fizičar, napisao je i objavio tekst u stilu postmodernizma i potom izjavio da tekst nema nikakvo unutrašnje značenje. To je onda imalo smisla učiniti kako bi se osporavao postmodernistički pravac, koji za mnoge predstavlja intelektualnu trivijalnost i ne prenosi nikakve značajne filozofske ideje. Tekst takođe upućuje na problem publikovanja i indirektno na problem same nauke ili kvazinauke. Od tada je publikovano na stotine komentara na temu publikovanja i vrednovanja nauke. Činjenica da je takav pokušaj već učinjen, čini ovaj akt sa MI skandalom i nemoralnim činom. Pravilniji način kako je mogla ovakva provokacija da se sprovede bio bi kao što je uradio Bohannon nedavno: da se, pošto je članak prihvaćen i provokacija uspela, članak povuče pre štampanja.
Autori čak citiraju pomenuti članak A. Sokala. Interesantno jeste, zabavno takođe, ali zakasnelo i na niskom nivou. To je jednostavno grubo kršenje etike objavljivanja i naučne komunikacije koja zapravo počiva, svojim ogromnim delom, na poverenju. Nikad, gotovo nikad neće neki izdavač doći u vašu laboratoriju da proveri da li ste vi eksperiment zaista uradili ili sve izmislili.
Profesor univerziteta, Pariz
Sutra: Šta je stvarno objavljeno u rumunskom časopisu
Dragan Pavlović
objavljeno: 24.10.2013.
