Izvor: Politika, 05.Nov.2013, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema dobronamernih, ali ima korisnih prevara
Povodom teksta „Nema dobronamernih prevara“ i „Šta je stvarno objavljeno u rumunskom časopisu“, Politika“, 24. i 25. oktobar
Narečeni tekstovi profesora Pavlovića jesu (neuspeli) pokušaj da se kroz nekoliko poznatih primera naučničkih bruka, uz nekoliko iznetih, a nedokazanih teza, relativizuje bruka oko tri časopisa u kojima su mnogobrojni srpski „naučnici“ objavili nešto više od 600 „naučnih radova“ za samo dve godine (2011. i 2012).
Uz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << primere koje navodi profesor Pavlović, poučno je da se navede i dobro poznati primer južnokorejskog veterinara (Hwang Woo-suk), ne samo zbog toga što je svojim izmišljenim radovima o izvršenom kloniranju ljudskog embriona iz telesnih ćelija uspeo da „prevari“ jedan od najuglednijih naučnih časopisa, američki Science (2004. i 2005) već više zbog načina na koji se ova prevara završila. Pomenuti naučnik je 2007. godine najuren sa Seulskog nacionalnog univerziteta, južnokorejska vlada je uskratila finansiranje i udaljila ga iz istraživanja telesnih ćelija. Južnokorejski tužilac optužio je pomenutog naučnika za prevaru i proneveru i kršenje bioetičkih zakona, tereteći ga i za proneveru oko tri miliona dolara iz fondova za istraživanja u lične svrhe. Pošto je kao koautora na svom radu iz 2004. godine stavio i glavnog predsednikovog savetnika za nauku i tehnologiju, pomenuti naučnik je već 2005. proglašen za „vrhovnog naučnika“ uz nagradu od 15 miliona dolara (2006. ovo priznanje mu je oduzeto), imenovan za je počasnog profesora sa 1,5 milion dolara, njegovi fondovi za istraživanja narasli su na 27 miliona dolara, a štampane su i poštanske marke u njegovu čast (povučene 2006). Južnokorejski sud izrekao mu je kaznu od dve godine uslovno.
Ovaj primer možda najbolje potvrđuje tvrdnju profesora Pavlovića iz naslova prvog teksta da nema dobronamernih prevara, ali da ima korisnih prevara. Prostor mi ne dozvoljava da pokažem proizvoljnosti u navođenju ili tumačenju navodno naučnog rada trojice profesora sa FON-a objavljenog u rumunskom časopisu Metalurgia International (MI), te blagonaklonosti koju profesor Pavlović pokazuje prema rumunskom časopisui njegovimnepostojećim recenzentima („propusti se dešavaju“), čak pokušava da „pomogne“ autorima tog „rada“ i recenzentima (kojih očigledno nije bilo) u pravilnom navođenju i prevođenju na engleski jezik reference iz Mikijevog zabavnika. Ispada da je jedino na srpskom navedena referenca alibi za (nepostojeće) recenzente da preporuče za objavljivanje „naučni“ rad u kojem nema ni „n“ od nauke, već i za laika vidljiva sprdnja.Ima u tekstu profesora Pavlovića dosta neutemeljenih tvrđenja. Na primer, ono o tome da je „navodno primećeno da MI objavljuje ’svašta’“. Ako je Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj, u svom izveštaju, napisao (misli se na časopise HealthMED,TTM, Metalurgia International) da „publikovani radovi često nemaju ni naučni ni stručni kvalitet, tehnički su sasvim neobrađeni, izdavači su privatna lica (koja su često koautori radova iz potpuno različitih oblasti), publikovanje radova se naplaćuje (više od 500 evra), štampaju se radovi iz međusobno vrlo udaljenih oblasti“, onda nema mesta navodnicima na reč svašta.
Da je makar malo pregledao sadržaje nekih svezaka pomenutog časopisa iz metalurgije, mogao je i sam da se uveri da MI baš objavljuje „svašta“. Metalurške teme, kao što su „uticaj klimatskih promena na berbu vinove loze“, „vitamin C, karoteni i proteini“, „liderstvo i motivacija“, „poverenički karakter dobrovoljnih penzionih fondova u Republici Srbiji“, „vizuelizacija matematike kroz ...“, „uticaj svetske ekonomske krize na stopu nezaposlenosti u Austriji i Grčkoj“, „predstavljanje molekulskih orbitala etilena...“, čak i ponešto o troškovima medicinske dijagnostike itd. Gotovo svaka sveska puna je ovako šarolikih naslova i tema, sve iz same čiste metalurgije.
Naučni savetnik, Beograd
Sutra: Ja tebi serdare, ti meni naučniče
Branislav Simonović
objavljeno: 05.11.2013.
