Izvor: Blic, 09.Apr.2010, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema čistog vazduha bez „zelene energije“
Puštanje u rad Beogradske železnice i sve veći broj stanova priključenih na daljinski sistem grejanja samo su neki od koraka koje Grad Beograd preuzima u „borbi“ protiv emisije štetnih gasova u glavnom gradu. U perspektivi, gradske vlasti će raditi i na poboljšanju energetske efikasnosti, čiji je cilj značajna ušteda i sredstava i energije, a rad na ovom obimnom poslu trebalo bi da počne najkasnije početkom sledeće godine.
Kao odgovor na klimatske promene, veliki >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << broj gradova u svetu već je doneo jasne strategije čiji je cilj, između ostalog, smanjenje emisije štetnih gasova, ali ujedno i povećanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije.
- Svi ti gradovi se oslanjaju na najnovija tehnička dostignuća. Oni razvijaju javni prevoz na električni ili na pogon biogasom, sisteme proizvodnje i isporuke energije kako bi njen prenos bio što efikasniji, a rade i na razvijaju novih, obnovljivih izvora energije vetra, biomase, energije zemlje. Velika pažnja poklanja se i energetskoj rekonstrukciji zgrada – kaže gradski arhitekta Dejan Vasović.
Prema njegovim rečima, i Grad Beograd će pokušati nešto slično da uradi.
- Trenutno se ozbiljno radi na projektu „Beogradske železnice" koja će najpre biti značajna zbog toga što bi trebalo da pomogne u rešavanju saobraćajnih problema. Sa druge strane, to je potpuno čist transport koji ne emituje ugljen-dioksid i očekujemo da će se na taj način smanjiti i emisija štetnih gasova, naročito u centru grada – kaže Vasović.
U prilog smanjenu zagađenja vazduha u prestonici, ali i poboljšanju energetske efikasnosti, ide i to se oko 50 odsto stanova greje preko daljinskog sistema grejanja, a gašenje kotlarnica se već godinama sprovodi.
- To je jedan od boljih rezultata u Evropi, jer vrlo malo gradova ima veći procenat. Upravo to nam omogućava da možemo na najefikasniji način da isporučujemo neophodnu energiju i građanima i drugim potrošačima, a ujedno imamo i velike mogućnosti za uštedu i efikasnost. U nekim drugim gradovima, poput Njujorka, taj procenat je tek oko 20 odsto i oni žele da ga povećaju – kaže Vasović istakavši da najpre mora da se ulaže u smanjenje potrošnje (štednja), jer te mere najmanje koštaju, a donese najveću korist.
Prema njegovim rečima, novac koji se uloži u uštedu energije vraća se u proseku za oko pet godina. Grad Beograd je inače 2003. godine napravio studiju za 20 vrtića i škola o tome šta treba uraditi da bi se smanjila potrošnja energije.Ona je pokazala da bi ušteda u nekim objektima bila manja za 50 odsto, a negde čak od 60 do 80 odsto.
- Za Beograd je jako važno da se napravi obnovljivi fond u koji bi se novac od ušteda vraćao i bio osnov za dalja ulaganja. Pred nama je dosta posla i očekujemo da ćemo na tome početi da radimo najkasnije početkom sledeće godine. On će potrajati desetak godina, a cilj nam je da razvijemo industriju takozvane „zelene energije". U tom poslu je većina gradova tek na početku i to je „voz" koji možemo bez problema da uhvatimo – kaže Vasović.
Gradske vlasti trenutno rade i na izradi Atlasa postojećeg stambenog fonda, čiji je cilj da se dobije stvarna slika objekata u Beogradu, kako bi u perspektivi sredstva koja budu bila obezbeđena na bilo koji način bila korišćena za intervencije na omotaču zgrade, poboljšanje izolacije, a sve u cilju smanjenja potrošnje.
Zavisimo od „prljave" energije
Ministar životne sredine i prostornog
planiranja Oliver Dulić kaže da Srbija ima
veliku šansu da bude lider regiona i promoter
u borbi protiv klimatskih promena i smanjenju emisije štetnih gasova. Na jučerašnjem skupu „Klimatske promene i obnovljiva energija" govorio je i stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Vilijam Infante koji je istakao da Srbija ima nisku energetsku efikasnost i da mora da poveća korišćenje alternativnih izvora i obnovljive energije, jer u velikoj meri zavisi od nafte i ugalja.
Kako to rade stranci
- Kopenhagen (Danska) koristi geotermalne bušotine za zagrevanje stanova. Za njihovo hlađenje koristi se morska voda.
- London (Engleska) promoviše električni automobil koji će u perspektivi koristiti policija. Najavljuje se i razvoj električnih autobusa.
- Barselona (Španija) koristi energiju sunca za rad informativnih panela na stajalištima gradskog prevoza
- Toronto (Kanada) ima sistem hlađenja za više od dve milijarde kvadrata prostora, a koristi hladnoću jezera Ontario
- Njujork (Amerika) radi na projektu energetske rekonstrukcije zgrada
