Izvor: Blic, 04.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema 'ćire' sa večnog počinka
Nema 'ćire' sa večnog počinka
GORNJI MILANOVAC - Pamti Slaviša Kolaković 31. decembar 1969. godine: raduje se cela čaršija, stiže Nova godina, a Slaviši nije ni do čega. Kao otpravniku vozova pripala mu je dužnost da zatvori prugu u Gornjem Milanovcu.
- Znao sam još u maju te godine da se ukidaju uski koloseci i da pruga kroz Milanovac više proći neće. Znao sam, ali nisam hteo da verujem, jer za mene je pruga značila život. A onda dođe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i to - priča Slaviša Kolaković.
Posle toliko godina naviru mu suze. Plače za za svojim 'ćirom' koji je tog 31. decembra stigao u gornjomilanovačku stanicu oko 18 sati. Za malobrojne putnike i mašinovođe bila je pripremljena zakuska.
- Ljudi se služe, šale, smeju, svi nekako raspoloženi. A meni... Pamtim da mi je bilo tako teško kad mi je dete umrlo. Voleo sam mnogo prugu - priseća se Slaviša.
I sada mu se učini da negde u daljini čuje huk lokomotive. Samo što nije stigla do stanice u Gornjem Milanovcu. Krene suza jer shvata da čeka 'ćiru' koga nema. Ostao je samo u sećanju ovog železničara, poslednjeg kapetana potonulog broda. D. Milošević
