Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Apr.2011, 14:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nelikvidnost glavni problem srpske ekonomije
BEOGRAD -
Glavni i akutni problem srpske ekonomije trenutno je nelikvidnost i da bi on bio rešen treba uspostaviti finansijsku disciplinu, odnosno uvesti stroga pravila u međusobnim plaćanjima u svim vrstama poslovnih transakcija sa rokom od 60 dana, ocenili su danas autori časopisa Makroekonomske analize i trendovi.
Ekonomista Stojan Stamenković rekao je, na promociji novog broja MAT-a, da je u Srbiji krajem februara 66.000 privrednih subjekata imalo blokirane račune >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sa ukupnim dugovanjima od oko 288 milijardi dinara.
On je istakao da je u bankarskom sektoru 18 odsto problematičnih kredita kao i da veliki trgovinski lanci i trgovine svoje obaveze izmiruju između tri i devet meseci što ukazuje na visoku nelikvidnost u srpskoj privredi.
Stamenković smatra da bi taj problem na kratak rok bio rešen uvođenjem finansijske discipline saglasno Direktivi o borbi protiv kašnjenja u plaćanju koju je usvojio Evropski parlament 20. oktobra prošle godine.
Prema njegovim rečima u Srbiji se moraju uvesti stroga pravila u odnosu na međusobna plaćanja, bilo da se radi o privatnom sektoru ili o transakcijama između privatnog i javnog sektora.
Stamenković je istakao da je pomenutom direktivom EU rok za međusobna plaćanja u oba sektora limitiran na 30 a najduže na 60 dana, dok bi se u slučaju Srbije moglo započeti sa rokom plaćanja od 60 dana.
Stamenković takođe smatra da za rešenje problema nelikvidnosti treba ukinuti asimetriju u dužničko poverilačkim odnosima sa državom i ubrzati fiskalnu konsolidaciju.
On smatra da pokušaji rešavanja problema netržišnim metodama, poput monetarne ekspanzije, subvencionisanim kreditima za likvidnost, reprogramiranjem dugova problem nelikvidnosti mogu rešiti prividno i u kratkom roku.
Za dugoročno rešenje problema nelikvidnosti neophodna je sveukupna reforma javnog sektora koja bi relaksirala privredu i uspostavila osnov za trajnu finansijsku disciplinu i privrede i države, istakao je Stamenković.
Inflacija do kraja maja između sedam i osam odsto
Nivo inflacije u Srbiji do kraja maja iznosiće između sedam i osam odsto što pokazuje da nije moguće ostvariti ciljanu inflaciju na kraju godine od oko šest procenata, ocenili su danas stručnjaci časopisa Makroekonomske analize i trendovi.
Kako su istakli, ciljanu inflacija (4,5 plus minus 1,5 odsto) nije moguće ostvariti zbog toga što su na enormni rast inflacije u prvom kvartalu 2011. godine najveći uticaj imali regulisane cene i cene hrane.
Stručnjaci MAT-a su ukazali da su cene hrane u svetu prošle godine znatno povećane što je imalo uticaja i na cene hrane u Srbiji te je pitanje kakava će situacija sa cenama hrane biti u ovoj godini.
Ekonomisti su ukazali da Vlada Srbije nije obezbedila dovoljne rezerve pšenice prošle godine kada je ta žitarica bila jeftina i sada poteže za merom koja nije dobra a to je ograničavanje cene hleba i zabrana izvoza pšenice.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić rekao je juče da će inflacija u Srbiji u prva tri meseca ove godine biti 5,5 odsto, što je iznad očekivanja centralne banke ali se u drugoj polovini godine očekuje njen pad.
Šoškić je istakao da se pad inflacije očekuje najkasnije od juna, a još neko vreme očekuje se da će kretanje cena biti na uzlaznoj putanji.
On je naglasio da je rast cena hrane i dalje najznačajnija komponenta u inflaciji i to je, prema njegovim rečima, zabrinjavajuće jer je Srbija tradicionalno zemlja koja proizvodi više hrane nego što je potrebno za potrošnju stanovništva.
Šoškić je naglasio da je neophodno da nadležni državni organi sprovedu odgovarajuće mere i donesu sistemska rešenja koja će u narednom periodu obezbediti veći stepen stabilnosti cena hrane.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
