Izvor: Blic, 09.Dec.2009, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nelegalna gradnja biće prošlost
Veća konkurencija i ponuda pouzdanih subjekata na tržištu obara cenu kvadrata stambenog prostora, što će ponovo oživeti gradilišta i tržište već sledeće godine. U tom pogledu sam optimista, a Direkcija je mobilna da da doprinos koji joj pripada - priča za "Blic” Dragan Grujić, direktor Građevinske direkcije Srbije.
Za podsticaj razvoja građevinarstva prvi korak je napravljen donošenjem Zakona o planiranju i izgradnji. Sledeća aktivnost bi mogla da bude favorizovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zdrave konkurencije u otvorenoj tržišnoj utakmici, bez lažnih i nerealnih obećanja, a sve sa ciljem da se povrati poljuljani ugled jedne delatnosti i iskoriste potencijali i ljudski resursi koji nisu mali - počinje intervju za "Blic” direktor GDS.
Ranije, pre ekonomske krize, dosta se pominjala izgradnja "pametnih zgrada” u Beogradu, da li će biti nekih novih u narednom periodu?
Izgradnja pametnih zgrada, ali i "inteligentnih objekata” u periodu od 3-5 godina biće realnost koja je direktno povezana sa ekspanzijom graditeljstva pod tržišnim uslovima, koja se projektuje kako u oblasti stambene izgradnje tako i u izgradnji infrastrukturnih objekata, kao što su železnica, aerodromi, autobuski terminali, logistički centri, šoping molovi i sl. Ona se svakako ne sprovodi kroz gradnju jeftinih stanova, ali se paralelno realizuje sa istom kao ponuda na tržištu izazvana zahtevima jednog ne malog broja domaćih i stranih komintenata, za zadovoljenjem višeg nivoa kvaliteta prostora u kome borave i rade, a za koji imaju sve manje vremena.
Pri tome ne treba zanemariti ni značaju komponentu uštede energije u takvim objektima.
Koji su to projekti u Beogradu koji zbog ekonomske krize nikako ne smeju biti zaustavljeni?
Potrebno je da dve kategorije projekata žive i opstaju u Beogradu, a to su razvojni i nužni. Među razvojne projekte svrstavam one čija realizacija ukazuje na nove potencijale grada ili nekog njegovog dela, a to su: saobraćajni objekti i sadržaji, mostovi, logistički centri i slično, a kao nužne kategorišem razvoj novih stambenih zona i pratećih sadržaja, revitalizaciju dela komunalne infrastrukture i podsticajne programe privredne delatnosti, a pre svega građevinarstva kao medijatora i pokretača velikog broja pratećih delatnosti.
Kakva je saradnja sa gradovima u Srbiji, osim prestonice?
Saradnja sa gradovima u Srbiji je, pre svega, partnerska. Takva saradnja poznaje samo pozitivan i efikasan odnos, a za rezultat ima kvalitetne stanove po veoma pristupačnim cenama.
Šta može uticati i šta bi dovelo do toga da cena stanova u izgradnji pojeftini?
Svakako da je jedan od faktora koji utiču na promet stanova njihova cena po kvadratu, ali isti uticaj ima i podsticajna politika banaka za kreditiranjem građana. Masovna i brza gradnja, bez negativnih uticaja na kvalitet, odnosno odgovarajuća ponuda po kvalitetu i kvantitetu, uz realnu zaradu koju determiniše tržište i podsticanje banaka za kreditiranjem građana, pod uslovima povoljnijim i efikasnijim nego do sada, obezbeđuje jeftiniju cenu kvadrata stambenog prostora.
Šta vi očekujete, kako će se kretati tržište nekretnina u narednom periodu?
Optimizam koji iskazujem zasnovan je na putokazu koji je postavila Vlada određivanjem sredstava u budžetu za subvencionisane stambene kredite i zaključenjem ugovora sa jednim brojem banaka u cilju kontrole kamatnih stopa. Ova pozitivna odluka Vlade ima krucijalan uticaj na sve dalje takođe pozitivne pomake koji logično slede. Iz svega rečenog nije teško zaključiti da očekujem da se građevinska delatnost vrati na nivo po kome je bila prepoznatljiva i van granica. Realno, to je proces od dve tri godine, ali mobilnost građevinaca je nesporna i više puta dokazana. Proces rehabilitacije građevinarstva je već počeo ove godine.
Prošlo je dosta vremena od kad je osnovana GDS, kako vidite svoje preduzeće danas? Da li gradite samo za potrebe države? Od čega GDS trenutno zarađuje?
Direkcija, osim stambene izgradnje, puno angažovanje svojih kapaciteta ostvaruje na upravljanju projektima od značaja za republiku, kao što su: granični prelazi, sanacija objekata oštećenih pojavom klizišta u republici, sanacija sudova, bolnica i dr.
Smatrate li da je cena opremanja građevinskog zemljišta, i pored popusta od 50 odsto, previsoka u poređenju sa zemljama okruženja?
Ne treba se porediti sa zemljama iz okruženja, već analizirati da li Direkcija za građevinsko zemljište ima rezervi u ceni opremanja građevinskog zemljišta i gde se one kriju. Veliki troškovi Direkcije na opremanju građevinskog zemljišta posledica su nedostataka i dotrajalosti primarne i sekundarne mreže infrastrukture, nedovoljnosti kapaciteta, pa ih mi kao takve respektujemo. S ekspanzijom stambene izgradnje raste potreba za infrastrukturnim kapacitetima, ubrzano se rešavaju kolizije raspoloživog i potrebnog, što može dovesti da se ovaj kalkulativni element u formiranju cene građenja smanji.
Šta mislite o novom Zakonu o planiranju i izgradnji, koje su prednosti a koje mane tog zakona?
Nijedan zakon ne rešava lokalne slabosti u realizaciji, pa ni ovaj. On predstavlja niz pozitivnih pomaka koje treba iskoristiti, a pre svega one koji se odnose na uređivanje odnosa na tržištu i davanje punog legitimiteta onome što se gradi. To šire znači zaštitu građana od raznih podvala, čiji smo svedoci bili, a dugoročno podsticaj uređenju odnosa na tržištu. Nelegalna gradnja predstavlja prošlost.
