Izvor: Southeast European Times, 11.Jun.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nelagodnosti zbog turskog stava oko Irana
Glas Ankare "protiv" u Savetu bezbednosti UN-a nagoveštava podelu oko toga kako postupati u pogledu nuklearne pretnje koju predstavlja Teheran.
11/06/2010
Erol Izmirli za Southeast European Times -- 11/06/10
Turska se u sredu (9. jun) pridružila Brazilu u protivljenju Rezoluciji 1929 Saveta bezbednosti UN-a, kojom se nameću nove sankcije Iranu, zbog njegovog nuklearnog programa. Dve zemlje su nedavno postigle sporazum o nuklearnoj razmeni sa režimom u >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Teheranu i, po svemu sudeći, pokušavaju da održe svoju diplomatsku inicijativu na koloseku.
"Podržavali smo ideju rešavanja iranskog pitanja diplomatskim putem od početka [nuklearnog spora] i u tom smislu smo glasali protiv u Savetu bezbednosti u sredu", rekao je u četvrtak turski premijer Redžep Tajip Erdogan.
Dvanaest drugih članica Saveta bezbednosti glasalo je za sankcije, dok je jedna -- Liban -- bila uzdržana.
Erdogan je razgovarao telefonom sa američkim predsednikom Barakom Obamom nekoliko sati pre održavanja glasanja i informisao ga o odluci Ankare da se usprotivi rezoluciji. On je takođe odlučio da pošalje visoku delegaciju u Vašington 14. juna.
"Turski glas 'protiv' nije usmeren na Sjedinjene Države", izjavio je dnevniku Hurijet Mehmet Jegin iz Istraživačke organizacije za međunarodne studije u Ankari. "Turska je morala da stane iza sporazuma koji je postigla, jer je to neophodno za vođenje dosledne politike".
Međutim, dodao je on, ta odluka će "sigurno imati svoju cenu".
"Neću skrivati činjenicu da smo razočarani glasanjem koje je održano danas", rekao je podsekretar američkog Stejt departmenta zadužen za politička pitanja Bil Barns na konferenciji za novinare u sredu, rezimirajući time raspoloženje u Vašingtonu.
Obama je tokom svoje posete Ankari u aprilu 2009. opisao veze između njegove zemlje i Turske kao primer partnerstva. Međutim, dve zemlje se ne slažu oko toga kako postupati u pogledu nuklearne pretnje koju predstavlja Iran. Vašington -- zajedno sa drugim članicama Bečke grupe Francuskom i Rusijom -- kaže da sporazum o razmeni koji su ispregovarali Turska i Brazil ne ide dovoljno daleko da bi odagnao zabrinutosti.
Turska, koja deli granicu sa Iranom, ima znatne ekonomske interese u toj zemlji. Oko 15 odsto turskog prirodnog gasa dolazi iz Irana, a trgovinska razmena između dve zemlje dostigla je 10 milijardi dolara.
Ankara kaže da se sankcijama koči trgovina, što onda utiče na tursku ekonomiju. "Trgovinska razmena Turske i Irana… može da se popne na 30 milijardi dolara, ako se sankcije ukinu", rekao je ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu u intervjuu na Kanalu 24 u sredu uveče.
Uprkos tome, diplomatski izvori u Turskoj kažu da će zemlja sprovesti rezolucije Saveta bezbednost UN-a, posebno s obzirom na njen trenutni status nestalnog člana Saveta.
Najnovijim sankcijama su 40 kompanija i jedna osoba uvršteni na listu onih koji podležu zamrzavanju imovine, uključujući 15 koje kontroliše ili koje nastupaju u ime Iranske revolucionarne garde.
Sankcijama se zemlje pozivaju da sarađuju u kontroli brodova za koje se sumnja da prenose zabranjeni tovar, kao i da blokiraju finansijske transakcije ako postoji razumna osnova za mišljenje da te aktivnosti mogu da doprinesu nuklearnim aktivnostima Irana.
Nastavak na Southeast European Times...
