Izvor: RTS, 22.Sep.2010, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekontrolisano trošenje para u RHMZ-u
Savet za borbu protiv korupcije upozorio na netransparentan rad RHMZ-a i nekontrolisano trošenje sredstava za odbranu od grada. Zbog nepostojanja evidencije o broju kupljenih i utrošenih protivgradnih raketa, u prethodnom periodu šteta veća od 8,5 miliona evra.
Savet za borbu protiov korupcije uputio je dopis premijeru Mirku Cvetkoviću u kome upozorava na netransparentan rad Republičkog hidrometeorološkog zavoda i nekontrolisano trošenje sredstava za odbranu od grada, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zbog čega je u prethodnom periodu pričinjena šteta veća od 8,5 miliona evra.
Savet za borbu protiv korupcije analizirao je obimnu dokumentaciju u vezi sa funkcionisanjem protivgradne odbrane u Srbiji i radom RHMZ, po predstavci koju je Savetu uputio aktuelni pomoćnik direktora za protivgradnu odbranu.
U saopštenju se ističe da postojeća metodologija odbrane od grada i netransparentan rad RHMZ-a stvaraju prostor za pojavu velikih zloupotreba i korupcije.
Vlada Srbije i nadležna ministarstva, i pored ogromnih sredstava koja se za te namene izdvajaju iz budžeta, ni ove godine nisu uspeli da zaštite poljoprivredne proizvođače od velikih šteta, koje je usevima naneo grad, navodi Savet.
Glavni razlog je to što u Srbiji ne postoji jasna strategija odbrane od grada, kao ni kontrola novca koji se u te svrhe troši.
Nakon velikih nepogoda, koje su ove godine uništavale letinu širom Srbije, odgovorni u RHMZ su tvrdili da usevi nisu sačuvani jer Zavod nema dovoljno sredstava za nabavku protivgradnih raketa, iako se za te namene, iz budžeta, godišnje izdvaja 10 miliona evra.
Da se poštuju zakonske procedure i da Srbija odbranu od grada obavlja u skladu sa evropskom regulativom, izdvojena sredstva bila bi potpuno dovoljna za zaštitu useva od gradonosnih nepogoda.
Ovako, bez kontrole rada RHMZ-a, dolazi do nezakonitog trošenja novca, dok letina ostaje gotovo potpuno bez zaštite, ističe se u saopštenju.
Iz dokumentacije, koja je dostavljena Savetu, vidi se da je samo zbog nepostojanja evidencije o broju kupljenih i utrošenih raketa, u prethodnom periodu pričinjena šteta veća od 8,5 miliona evra.
Sporan i kvalitet raketa
Konačna šteta bila bi mnogo veća, kada bi se izračunali gubici koji nastaju zbog nepoštovanja Zakona o javnim nabavkama.
Naime, da je ove godine sproveden tender za nabavku raketa, one bi koštale 20.000 dinara po komadu, a ne oko 30.000, koliko je plaćeno i bilo bi ih dovoljno.
Osim toga, sporan je i kvalitet navedenih raketa, jer za sastav reagensa i srebro-jodida, ne postoji prava kontrola.
Savet u saopštenju ukazuje da, pored problema koji prate nabavku, kontrolu, evidenciju i način ispaljivanja raketa, veliki problemi se javljaju i u funkcionisanju i održavanju radara.
Radarsku mrežu u Srbiji čine meteorološki radari postavljeni na deset lokacija, čija tehnologija datira s početka 70-tih godina prošlog veka.
Uz to, tokom jedne kontrole je ustanovljeno da je na pojedinim objektima radarskih centara postavljeno više od 430 antenskih uređaja i druge komunikacione opreme, kao što su primopredajne radio stanice, računarske mreže sa serverima, modemi i neidentifikovani elektronski uređaji nepoznatih vlasnika i nejasnog porekla.
Kako ne postoje precizni podaci o tome koliko je tačno uređaja postavljeno bez ikakvih ugovora i potrebnih saglasnosti Vlade i Direkcije za imovinu, ne znaju se ni prave razmere štete nastale po osnovu neplaćanja realnih zakupnina, kao i apsolutnog neplaćanja po tom osnovu.
Zbog svega navedenog, Savet je u dopisu upozorio da će, ukoliko se nastavi sa uhodanom decenijskom praksom ogromnu korist, kao i do sada, imati samo pojedinci, a da će država na ime odštete trošiti oko četiri milijarde dinara godišnje, navodi se u saopštenju.
