Izvor: B92, 16.Jun.2014, 15:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neki novi Rusi
Prema najnovijim podacima istraživačkog centra „Levada”, svega 49 procenata Rusa znaju kakav praznik su slavili prošlog četvrtka, 12. juna. Pre osam godina, prilikom sličnog ispitivanja, tačan odgovor na isto pitanje dalo ih je svega 23 odsto.
Prema najnovijim podacima istraživačkog centra „Levada”, svega 49 procenata Rusa znaju kakav praznik su slavili prošlog četvrtka, 12. juna. Pre osam godina, prilikom sličnog ispitivanja, tačan odgovor na isto pitanje dalo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ih je svega 23 odsto.
Podsetimo, Rusija je 12. juna sa velikom pompom obeležila događaj od pre 24 godine kada je, po raspadu Sovjetskog Saveza, potpisana istorijska deklaracija o suverenitetu nove republike nazvane –Ruska Federacija.
Bilo je to još uvek smutno vreme, prepuno dramatičnih događaja i kraj „najveće geopolitičke katastrofe 20. veka” (kako je slom SSSR-a nazvao šef ruske države Vladimir Putin).
Sudeći po daljem toku događaja, bio je u pravu. Jer Rusija se pod prvim predsednikom Borisom Jeljcinom pretvorila u karikaturu od države, u kojoj su zavladali: kriminal, opšta pljačka i korupcija. U kojoj je svako mogao da radi šta hoće i gde je jedna mala grupa ljudi za sebe prigrabila, praktično, sva bogatstva, dovevši ogromnu većinu sugrađana na ivicu egzistencije. Doskorašnji saveznici iz „Varšavskog pakta” jedan za drugim, ubrzano su, milom ili silom, prelazili u tabor NATO-a...
Ali od 2000. stvari su počele da se menjaju i danas je Rusija ponovo jedna od najmoćnijih država sveta.
Kako je izjavio predsednik Putin: „Sve dublje shvatamo značenje ovog dana (12. juna), ne toliko u smislu demokratskih promena koje su se desile tokom istorije Rusije, nego i da procenimo težinu mnogovekovnog razvoja u našoj istoriji. Dužni smo da u toj istoriji cenimo svaku etapu, shvatimo njenu složenost, teškoće i uspehe na tom putu. Dužni smo da ispoštujemo sve generacije naše zemlje. Samo zahvaljujući njihovim naporima i odlučnosti stvarana je Rusija.”
U svakom slučaju ovogodišnji Dan Rusije prošao je velelepno, sa mnogobrojnim paradama, koncertima, pozorišnim predstavama, slikarskim izložbama... Svečano je bilo i na nedavno ponovo prisajedinjenom Krimu. U Njujorku je 50 mladih Rusa promarširalo Bruklinskim mostom. A u jednom trenutku u Moskvi je razvijena i najveća do sada napravljena zastava RF, veličine 1.052 kvadratna metra!
Ali, vratimo se sociološkim ispitivanjima: šta građani uopšte znaju o Danu Rusije?
Prvo što treba imati na umu jeste to da je tokom 24 protekle godine iznikla potpuno nova, visokoškolovana generacija mladih koja nije ni doživela doba SSSR-a i koja je rasla i razvijala se uz mitove o lakom i brzom bogaćenju i korupciji kao načinu opstanka. Takođe, zahvaljujući razvoju elektronskih medija, uticaj Zapada na ovu generaciju bio je daleko veći nego na njihove roditelje. I to u svim društvenim sferama, od politike do umetnosti. Religija se vratila u davne predsovjetske tokove.
Putovanje u inostranstvo, pogotovo ona na zapad Evrope, pa i u SAD, nije više bilo nedostižan san. Promenio se način razmišljanja, pragmatičnost je zamenila ideologiju. Stasali su neki novi Rusi koji na prošlost gledaju iz perspektive 24 godine mira i rasta standarda.
Ne čudi stoga što su „patriotski istorijski podaci” nekako gurnuti u stranu u danima kada je zemlja krenula u istinsku političko-ekonomsku ofanzivu. A to podrazumeva nedavno potpisani dogovor o poslovnoj saradnji sa Kinom (400 milijardi dolara), potom i Evroazijski sporazum (EAES) sklopljen sa Belorusijom i Kazahstanom, takođe od izuzetnog strateškog značaja za države potpisnice. Izuzetno uspešan boravak ruskih zvaničnika u Severnoj Koreji takođe je najavio novu politiku Kremlja, barem kada su u pitanju poslovni partneri.
Daleko od toga da se Rusija posle 24 godine pretvorila u raj na zemlji. Ali već i sama činjenica da mladi stručnjaci koji traže posao u Moskvi ne pristaju na početnu platu manju od 2.000 američkih dolara svedoči kakve su se promene desile u proteklom periodu.
Ipak, kako se kaže, „Moskva nije cela Rusija”. Blagodeti prestonice ništa ne znače onima koji žive na dalekom severu ili u azijskom delu zemlje, negde iza istočnih oboda Urala. Kavkaski deo, uvek na ivici ratnih incidenata, takođe ne spada u delove države u kojima caruju mir i blagostanje...
Proslave poput Dana Rusije najbolja su prilika da se nadležni podsete da u njihovoj velikoj zemlji žive i ljudi koji rade od jutra do večeri ne bi li uspeli barem da prehrane sebe i svoje najbliže. Prilika za ulaganja u polunaseljene prostore ima i previše, potrebno je samo, što bi se reklo – „povući nogu”. A to je već posao države. Ne kao sporedna delatnost već kao ozbiljan projekat.
Pre otprilike pola godine u medijima je objavljena priča o jednom Kinezu koji je u kineskoj banci podigao zajam, iznajmio deo ruske zemlje na godinu dana, zasejao soju i kada je prodao letinu imao je dovoljno para da vrati kompletan zajam i da se pohvali čistom zaradom od 15.000 dolara.
Moć Rusije je upravo u tom do sada nenaseljenom delu zemlje bogatom mineralima, energentima i ogromnim područjima za razvoj poljoprivrede. Uz dobru saradnju sa susedima ceo posao bi mogao da se obavi efikasno i kvalitetno. Uostalom, signali koji stižu spolja, posebno sa istoka, najbolji su dokaz zainteresovanosti za privrednu saradnju sa Rusijom.
