Izvor: Blic, 29.Sep.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekako ne razumem
Pored sveg svog životnog i pozorišnog iskustva ne mogu da razumem neke neobične konstatacije, poglede, razmatranja tokom prošlog 44 Bitefa. Nemam razloga da zadržim ruke u džepovima i sa čitaocima ne podelim svoje čuđenje.
Tako se čudim što neko javno reče da Bitef treba da se batali tragalaštva i prikazuje samo besprekorno lepe i dobre predstave koje se javljaju po svetu.
Neko se opet, na moje veliko čuđenje, pita da nije to došlo vreme novog puritanizma, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kad se prikazuje zla sudbina kakva je zadesila solidnu građansku porodicu pojavom zanosnog mladića. A roman "Teorema” napisao je nesrećni Pazolini još 1968. godine i po njemu iste godine snimio film iz dijametralno suprotnih razloga, kao i Jažina ovih godina, prenoseći građu na scenu u istom ključu i sa istim namerama. Pazolini je na sve to još izgubio život kao mučenik amoralnosti.
Ne mogu da verujem da gotovo niko na predstavi "Tri sestre” u režiji Jurija Pogrebnička nije pročitao namerno odsustvo preživljavanja, kao svesni obračun sa Stanislavskovim zaveštanjem, još redak u Rusiji. A još manje mogu da verujem svojim ušima to što je Pogrebničko na susretu sa stvaraocima porekao da su njegovi glumci na sceni bez emocija, glumeći šablone, i to na najteži način, ne ironizujući svoje likove. Naravno ništa se ne može reći bez emocija u apsolutnom smislu, ali je reč o svođenju emocija na najmanju meru.
Nikako ne mogu da shvatim da neko ko je oduševljen "Izabelinom sobom”, kad se donekle razočara "Kućom jelena”, poriče vrednosti i "Izabelinoj sobi”.
Nikako ne shvatam apriorni protest na račun predstava kao što je "Frankenštajn projekt” zato što se daju po neudobnim prostorima.
Zar može neko da ne shvati da je ta vrsta prostora zaštitni znak predstava, ili bolje, kako se govorilo u doba istorijske avangarde, šamar filistarskoj publici!
Ne mogu ni sebi čudom da se načudim da se svemu ovom posle više četrdeset četiri Bitefa čudim.
