Izvor: Glas javnosti, 27.Dec.2009, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekad stroga, sada nasmejana
Ako vam se na pomen imena Sandra Čerin ne upali lampica, to je zato što vam je ova televizijska voditeljka poznatija kao Sandra Lalatović. U vreme dok je vodila kviz „Najslabija karika“ nikoga nije ostavljala ravnodušnim. Jedni su govorili da je pravi sadista, drugi da je carica zato što je nekome odbrusila pred kamerama. Istina je bila negde između, s obzirom na to da je po licenci kviza Sandrin zadatak i bio da sledi standarde koje je postavila En Robinson u Bi-Bi-Sijevom originalu. S >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << početkom emitovanja programa „Nacionalna“ vratila se na male ekrane u minijaturama „Kako su uspeli“, a kako kaže, u planu je i „još ponešto“.
Kao novinar koji je prošao sve faze zanata, dobre kontakte i veštinu komunikacije koje je stekla tokom godina bavljenja novinarskim i voditeljskim poslom na radiju i televiziji poslednjih godina vešto je koristila kao portparol produkcijske kuće „Adventidž“.
LIČNA KARTA
Ime: Sandra Čerin, devojačko Lalatović
Datum rođenja: 8. septembar 1975. u Beogradu
Horoskopski znak: Dupla Devica
Hobi: Pasionirani filmofil, a omiljeni glumci Kevin Spejsi i Belnisio del Toro, koji će se takođe naći u minijaturama „Kako su uspeli“
Privatni život: U braku je sa Ivanom Čerinom
Zanimljivost: Pošto joj je suprug po ocu Slovenac ušla je u Evropsku uniju pre ostatka svoje familije
Do pojave programa „Nacionalna“ povukli ste se sa malih ekrana, šta vas je nateralo da se vratite pred kamere?
- Projekat „Nacionalne“ pripremali smo oko godinu dana i za to vreme imali smo mnogo ideja o različitim emisijama i angažovanju TV lica koja su deo kuće „Adventidž“ u tom projektu. Odluka je pala na to da gledaocima širom Srbije, pored velikih kvizova i projekata koji će na „Nacionalnoj“ tek uslediti, ponudimo i kratke forme sa različitom tematikom. Angažman lica „Nacionalne“ - Ivana Zeljkovića, Ivana Ivanovića, Jelene Helc i mene u tim kratkim formama došao je nekako prirodno, a verujem da je svima nama bilo interesantno da se oprobamo u projektima kakve ranije nismo radili.
Kako gledaoci reaguju na emisiju „Kako su uspeli“?
- Kako čujem, pozitivno. Gledaoci kažu da me je lepo, za promenu, videti sa osmehom na licu. (smeh) „Kako su uspeli“ je petominutna emisija o profilima velikih zvezda Holivuda, brza i dinamična, pa verujem da se ljubiteljima filma dopada. Mada, još me pitaju - „A kada će ponovo „Karika“?“ (smeh)
Da li će se „Karika“ vratiti na male ekrane?
- Deo planova „Nacionalne“ je i „Najslabija karika“. Ako sve bude išlo po planu, mislim da je u narednom periodu možemo očekivati.
Šta se promenilo, osim što je Sandra Lalatović sada Sandra Čerin?
- Ha, ha, ha. Naravno da nema razlike, osim u prezimenu. Moram priznati da se i ja, kao i moja okolina još navikavam na novo prezime. Jedna koleginica mi je nedavno rekla da je novinarima teže pala promena prezimena nego meni, jer me još, po inerciji, najavljuju kao Sandru Lalatović.
Radili ste posao novinara u informativnoj redakciji, posao voditelja na televiziji, bavili se „najatraktivnijim“ zanimanjem u Srbiji, a danas i pi-arom. Šta vas je od toga najviše ispunjavalo, šta vam najviše leži?
- Volim sve vezano za medije i televiziju, a odnosi sa javnošću su u tesnoj vezi sa medijima. Nekako mi se čini da sam u izboru poslova imala puno sreće, jer sve što sam radila jednako volim, i nadam se, jednako dobro radim. Zaboravila si da pomeneš i poslove prevodioca u filmskoj redakciji i voditelja na radiju. Teško je proceniti šta me je najviše ispunjavalo, jer su svi ti poslovi različiti i imaju svojih draži. Bilo bi idealno kada bih mogla sve da spojim, pa da radim kao pi-ar, imam angažman na televiziji, vodim emisiju na radiju, a onako, za svoju dušu, prevodim filmove i serije. (smeh)
Od vremena kada ste prestali da radite kviz „Najslabija karika“ naše televizijsko nebo se mnogo promenilo, kako to izgleda nekome ko poznaje materiju iznutra, a stvari posmatra sa strane?
- Medijska slika u Srbiji znatno je izmenjena poslednjih godina, kako ukidanjem nekih TV stanica i stvaranjem novih, tako i programski. Ne mogu da kažem da sam u potpunosti zadovoljna onim što domaći mediji nude, ali ukusi i interesovanja publike se menjaju, a elektronski mediji se trude da ih isprate. Neki su manje, a neki više uspešni u tom poduhvatu. Bojim se da se edukativni karakter medija gotovo izgubio i volela bih da se u tom smislu, medijska slika promeni.
Dok ste radili „Kariku“ govorilo se da privatno niste „takva veštica“ kakvom ste se predstavljali pred kamerama. Gde je istina? Koliko može da prija ili ne, prilika da se neko izmesti iz svog karaktera?
- Verovatno negde između. Ja umem da budem brza i britka na jeziku, što je i bio jedan od uslova za voditelja „Karike“. Privatno nisam ozbiljna i stroga kao u kvizu, pa je to bio deo koji je trebalo „vežbati“. (smeh) Nije bilo toliko teško napraviti otklon u tom smislu, kada posao koji ste prihvatili pojmite na pravi način i potrudite se da ga uradite najbolje što možete u datom trenutku. Bilo je zanimljivo posmatrati reakcije takmičara na snimanjima. Mi smo se u pauzama često šalili, oni se taman opuste, kamere se upale, ja se uozbiljim, postavim nezgodno pitanje, a oni se zbune. Često su umeli da kažu - šta ti je ženo, taman smo mislili da smo te smekšali i nasmejali, a ti opet po starom!
Koji su to trenuci koji kad se kamere ugase ostanu najduže u sećanju voditelja?
- Oni koji se dese kada su kamere ugašene. I na BK televiziji i sada u „Adventidžu“ imala sam sreće da radim sa sjajnim i veselim ljudima, pa su se dogodovštine sa snimanja dugo prepričavale.
