Izvor: Blic, 19.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neka sve blešti
Neka sve blešti
Od vremena prvih dendija muškarci gotovo da više i ne nose nakit. Nakit je postao tabu. Jedini ukrasi koji su muškarcima danas dozvoljeni jesu dugmad za manžete i igle za kravatu, eventualno u obzir dolazi prstenje sa žigom ili diskretna narukvica. Ovim rečima Karl Lagerfeld, jedan od najvećih modnih kreatora sveta, počinje autorski tekst u 'Muškoj modi', specijalnom dodatku nemačkog nedeljnika 'Fokus'. Slavni nemački dizajner, galerista i umetnički >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fotograf, prvi čovek 'Šanela', jedne od najvećih savremenih kuća visoke mode, u Francuskoj vlasnik brenda 'galerija lagerfeld', a u Italiji autor svih 'Fendijevih' modnih linija, poziva moderne muškarce da se osmele i vrate nakitu, da se raskošno okite, po ugledu na muške modne ikone 18. veka.
Džordž Brumel zvani Lepi (Beau, fr: čita se bo), šesti vojvoda od Devonšira, najslavniji dendi tog vremena, nije pratio modu. Ali nijedna modna ikona, bilo muška bilo ženska, tokom 18, 19. i 20. veka, sve do Drugog svetskog rata, nije to činila. Bili su to ljudi i žene koji su modu stvarali, po čijem su izgledu i ponašanju trendovi kreirani. Bo Brumel je, naravno, uvek imao dovoljno novca da plati vrhunskog krojača, piše Lagerfeld, ali kada je u pitanju nakit, on ni u kom slučaju nije mogao da drži korak sa svojim zaštitnikom, princom od Velsa, engleskim regentom. Bio je ipak najbolje odeveni muškarac regentstva - vremena u kome nije bilo neobično videti plemića koji je po sebi rasporedio pregršt zlatnog nakita ukrašenog desetinama karata retkih dragulja.
Posle dendija, muškarci su bez nakita pregurali gotovo dva veka. Tek šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka hipiji su ponovo uveli modu nošenja nakita kod muškaraca, ali u etničkoj varijanti. Međutim, ovaj fenomen je ostao usko vezan samo za hipi-svet. Zatim su došli bajkeri i nakit je postao veći i agresivniji, a nosio se u kombinaciji sa drugačijom modom.
Crni muzičari su doneli nove uticaje. Oni mnogo polažu na modne trendove i u tome idu do ekstrema, konstatuje Karl Lagerfeld. Zahvaljujući jihovoj smelosti, i široke mase su prihvatile novi trend, tako da kod nove generacije nakit gotovo predstavlja deo svakodnevne garderobe.
Ostali se još uvek ustežu, jer nemaju dovoljno smelosti, ali ja ne. Ja sam se oduvek zalagao za pravo muškarca da nose nakit, zaključuje Lagerfeld svoj tekst u 'Fokusu'. Uz tekst je priložio i seriju crno-belih fotografija, editorijal koje je lično snimio i za koji je lično odabrao nakit. CDC/MA Lagerfeld ne prolazi u Srbiji
Većina naših muškaraca zazire od nakita, tvrdi Jelena Popović-Rapaić, vlasnica juvelirnice 'Njujork'. Uverena je da Lagerfeldovi saveti ovde ne mogu da prođu i to joj uopšte ne smeta.
- Muškarac treba da ima dobar sat, da bi bio uvek tačan, i treba da zna gde može da kupi lep nakit koji će da pokloni svojoj dragoj - kaže za 'Blic'. - Uopšte ne držimo muški nakit, osim lepe dugmadi za manžetne. To je naš mali ustupak sopstvenim ubeđenjima. Ali dugmad za manžetne nose i žene. Ma isključivo ih žene i kupuju. Za svoje muškarce. Recimo, od belog zlata ukrašenog dijamantima - 550-900 evra.
Jelena Popović-Rapaić zna i da je kod određene kategorije naših muškaraca trenutno u trendu dijamantsko prstenje. Kaže da je u svetu trend da muškarci isključivo nose koledž prstenje i prstenje vojnih akademija. Ovde većina ne nosi nikakvo prstenje, a brzo nakon svadbe skine i burmu. 'Njujork' je, inače, od osnivanja prodao ukupno tri para burmi ukrašenih dragim kamenjem. Jedna kvalitetna burma, sa sertifikatom, košta od 400 do 1.500 evra. Ali kad je na kutijici neka čuvena juvelirska robna marka, košta tri do deset puta više.
