Izvor: Glas javnosti, 09.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neka im (nam) je Bog u pomoći!
Konačno dobismo vladu, kakvu takvu, malo pogolemu, ali je dobismo. A sad je na njih red da se pokažu. Da li će se „pokazivati“ sve četiri godine, koliki im je rok trajanja ili kraće, zavisiće od mnogo faktora, a verovatno najviše od njih samih. Zapravo, zavisiće od toga šta će da urade, to je barem jasno. Ako uspeju u sve tri jako teške tačke koje je kao prioritete naveo premijer Cvetković, super, ali je veliko pitanje kako uspeti u tome. Evropske integracije su sjajna stvar, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << već stižu vesti da ćemo kandidati biti (tek) u leto naredne godine, a ne u decembru ove, kako su to naši gromoglasno najavljivali. Takođe, teško je zamisliti da će lično Dačić, kao prvi policajac, da stavi lisice na ruke Mladiću i izruči ga Hagu, verovatno najvećem „miljeniku“ SPS. A Holandija i još neki neće ni za pedalj odustati od svog ključnog zahteva i uslova za kandidaturu. Zapravo, ne pada im napamet.
Što se tiče Kosova, tu nemamo koga da izručujemo, ali će ljuta (patriotska) opozicija vrlo brzo izručiti vlastima račune za sve veće udaljavanje pokrajine od Srbije i sve manje šansi da je „povratimo“. Pa još ako u septembru na skupštini UN ne uspemo da isteramo naše, već bude suprotno i naši ne uspeju da nateraju međunarodni sud da se izjasni o njihovoj „nezavisnosti“. A tek ako Brisel, sa sve Solanom i Renom, bude zaista insistirao da pored slanja Ratka, uspostavimo i „prijateljske odnose sa susednim Kosovom“, pitanje je šta će biti s vladom.
Što se tiče ekonomije, ona jeste, po Cvetkoviću, na trećem mestu prioriteta, ali je možda i ključni faktor za opstanak njegovog kabineta. Obezbediti nekoliko milijardi evra godišnjih investicija, smanjiti sada ogromnu stopu nezaposlenosti, obuzdati inflaciju, biće zaista težak zadatak i pitanje je koliko će u tome uspeti. Da ne govorimo o povećanju penzija, koje će dodatno opteretiti ionako tanak budžet...
Kako god bilo, neka im je Bog u pomoć, ne toliko zbog njih, nego više zbog nas, jer život će teći koliko god se vlada promenilo, a i svaki dan mora da se jede. Ipak, kako red nalaže, sačekajmo tih prvih sto dana, pa će već tada stvari biti mnogo jasnije.
