Izvor: Politika, 01.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Neka Srbija uvede i Mladića u EU”
Došlo je do totalne zamene uloga između Srbije i EU. Srbija je ta koja kaže Evropskoj uniji šta treba u ovom trenutku napraviti, pišu hrvatski mediji
Politički sporazum, koji je Brisel ponudio Srbiji da ga 7. februara potpiše, izazvao je negativno iznenađenje, kako za pojedine političke partije u državama članicama EU, tako i za poneke novinare i analitičare uglavnom iz država koje se trkaju da uđu u evropsku porodicu naroda.
Među prvima se oglasila holandska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << opoziciona Liberalna partija, koja je zatražila hitnu parlamentarnu debatu o, kako su naveli, ustupcima koje je Srbiji učinio njihov ministar spoljnih poslova Maksim Verhagen pristavši na politički sporazum o saradnji. Predstavnici holandske opozicije, kao predstavnici holandske Socijalističke i Ekološke partije, optužili su šefa diplomatije da je bio „suviše popustljiv” kada je reč o sporazumu sa Srbima.
Ovakav razvoj događanja nije se previše dopao ni Jelku Kacinu, slovenačkom poslaniku i izvestiocu Evropskog parlamenta, zaduženom za napredak Srbije. On je, u ponedeljak na zasedanju spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, rekao da bi bezvizni režim za Srbiju uticao na bosanske Srbe da se više vežu za maticu, kao i da je politika Evropske komisije nepravedna prema ostalim državama zapadnog Balkana.
Ova „popustljivost” prema Srbima postala je jedna od top tema za medije u regionu, pri čemu se u hrvatskoj štampi sa jedne strane ponuda EU Beogradu ocenjuje kao „očekivana” i sa jasnom političkom pozadinom, a sa druge strane joj se stavlja negativan predznak i kaže da je to „briselska nemoralna i štetna ponuda Srbiji”.
Tako je „Slobodna Dalmacija” prelazni sporazum povezala s održavanjem predsedničkih izbora i procenom srpskih analitičara da bi na opredeljenje birača i konačne rezultate mogla da utiče „evropska šargarepa”. „Očekivano, iz Brisela je upućena „uslovna podrška” najavom da bi 7. februara sa Srbijom mogao biti potpisan prelazni sporazum”. Za razliku od vrednosno neutralne „Slobodne Dalmacije”, u kolumni u nedeljniku „Globus” Ines Sabalić ocenjuje da otvaranjem „brze pruge” za ulazak Srbije u Evropsku uniju Brisel samo otežava političke prilike u celoj regiji.
U ironičnom tonu Sabalićeva predlaže da Hrvatska nipošto ne kritikuje ovaj potez evropskih zvaničnika već da je glasno pozdravi, budući da je Evropska unija napravila ovaj veliki zaokret i „odlučila da pokaže nasmejano i gostoljubivo lice”. Prema njenoj oceni, EU opet Srbiji čini medveđu uslugu, a „ako je to kao i dosad, a nema razloga da ne bude, opet će u Srbiji trijumfovati politički pogrešni ljudi”.
Ines Sabalić ironično zaključuje da Hrvatska mora da igra ovu evropsku igru i da ako „Brisel kaže da je Srbija najvažnija zemlja na Balkanu bezbednosno i ekonomski i da će po brzom postupku postati kandidat, treba reći: Divno, zaslužila je, neka uđe, neka dovede i Mladića i Karadžića”.
Izjava Dimitrija Rupela, ministra spoljnih poslova Slovenije, trenutno predsedavajuće EU, da će Srbija samo godinu ili dve posle Hrvatske ući u Uniju, prema mišljenju Sabalićeve, znači ili kočenje Hrvatske ili iracionalno velika prednost Srbiji. Za svesrdno prihvatanje ove ideje, prema njenim rečima, nema dovoljno duhovitih ljudi u hrvatskoj vladi, budući da je sve drugo kontraproduktivno.
U ovoj analizi u jučerašnjem „Globusu” navodi se da će „nakon ove nemoralne ponude Srbiji, koju je obeležila relativizacija načela do kojih se inače EU drži, u regionu biti sve teže”.
Kolumnistkinja ovog uglednog hrvatskog političkog magazina podseća da EU nudi Srbiji liberalizaciju viza, trgovinske povlastice i mogućnost da mladi studiraju u inostranstvu, kao i brzu prugu za Brisel i to, kako piše, uvijeno u neumerene pohvale. Sve ovo se, piše Sabalićeva, neće dobro reflektovati ni u Sarajevu, ni u ostalim glavnim gradovima u regionu.
„Sad je na repertoaru samo Srbija, a sledeći mesec biće samo Kosovo, odnosno Kosovo i Srbija. Dobro je to što bi ubrzo mogli shvatiti da je prevelika neravnoteža između prednosti koja se dala Srbiji i situacije u Bosni ili Makedoniji, a to znači da će, valjda, i njima dati te samorazumljive povlastice”, piše kolumnistkinja „Globusa”.
Najava srpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, da će Srbija postati 28. članica Evropske unije (čitaj ući će u EU pre Hrvatske), normalno izaziva podizanje obrva u Hrvatskoj. Ipak, Sabalićeva podseća da su i u njihovoj zemlji izbacivani različiti datumi, ali da to samo političari hrabre svoje građane.
Još i pre sastanka evropskih zvaničnika 28. januara u Briselu, Augustin Palokaj, dopisnik „Jutarnjeg lista” iz Brisela, u svom redovnom blogu je u sličnom tonu kritikovao poteze Evropske unije.
„Evropska unija je spremna privremeno zaboraviti čak i Srebrenicu, Mladića i Haški sud ne bi li pomogli onima koje Brisel smatra ’demokratskim proevropskim snagama’ u Srbiji. Došlo je do totalne zamene uloga između Srbije i EU. Srbija je ta koja kaže Evropskoj uniji što treba u ovom trenutku napraviti, a EU onda žurno vrši pritisak na svoje države članice koje na to ne pristaju”, piše Palokaj.
Kao primer za svoj stav, ovaj hrvatski novinar navodi to da posle višegodišnjeg pritiska na Srbiju da uhapsi i izruči u Hag Ratka Mladića, sada EU više ne samo ne pritiska Beograd zbog toga, već pritiskaHolandiju da ona odustane od blokade Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.
N. Radičević
[objavljeno: 02/02/2008]
