Izvor: Glas javnosti, 23.Jan.2010, 07:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nek se smrt plaši mene
Jovanka Bungin (42), trgovac iz Đala, malog sela na mađarskoj granici, uspešno je pobedila jedan od najtežih oblika leukemije. Priznaje da se u svojoj jednogodišnjoj borbi sa opakom bolešću uplašila samo kada ju je jedna sestra, prilikom ulaska u sterilnu sobu hematološkog odelenja Kliničkog centra "Vojvodina", pozdravila rečima: "Dobro došla u pakao". Ali ni tada nije izgubila nadu da će pobediti bolest.
- Jedini lek protiv svih oblika raka je želja za životom i smeh, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i dobro probrane alternativne metode lečenja. Od momenta kada sam osetila prve simptome bolesti, 12. januara 2003. godine pa do saznanja da me je napala najstrašnija bolest, prošla su samo četiri dana. Bila sam dežurna u prodavnici kada je ušla jedna mušterija, a ja nisam imala snage da joj dodam traženi artikal. Počele su da mi se pojavljuju fleke po telu i nogama i neverujući sam gledala kako mi čvor raste na gornjem delu šake. Sutra sam već otišla na analizu krvi... Na putu do Novog Sada sam pala u nesvest, a probudila sam se tek u bolnici - priča Jovanka.
Kako tvrdi, nije želela da joj iko kaže od čega boluje jer je slutila da će joj reći da je neizlečivo. Nije, naravno, znala da su lekari njenoj familiji rekli da će umreti za dva dana ako ne obezbede 115.000 dinara za prvu terapiju citostatika.
- Bitka za moj život počela je kada sam prvi put stala na vagu. Za dve nedelje sam oslabila 13 kilograma. Pomislila sam: "Jovanka, šta ti vredi što si vitka, ako si mrtva?". Upravo tih dana, čula sam u hodniku jednu sestru koja pita doktorku da li sme da da pacijentkinji neko meso na žaru koje je donela rodbina. Tada joj je ova odgovorila: "Ma daj joj nek jede i pije šta hoće ionako će umreti". Tada sam u sebi rekla: "Ma neka se smrt plaši mene. Ako ću ionako umreti, bar će videti koliko mogu da jedem." Pošto sam stalno bila gladna, već uveče sam izašla u hodnik i zamolila čistačicu da mi donese burek. Ona me je pogledala kao da sam pala sa Marsa, ali je ipak otišla u pekaru - priča Jovanka Bugarin.
