Izvor: Politika, 20.Dec.2011, 01:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nejednakost kao svetski virus
Prema OECD-ovom istraživanju, jaz između bogatih i siromašnih je povećan u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Danskoj, Švedskoj, Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini…
Decenijama, a pogotovu sada u vreme krize, raste društvena nejednakost. O tome govore mediji poslednjih dana. Na primer, u ,,Gardijanu” je objavljen tekst o povećanju nejednakosti u Britaniji. Deset odsto najimućnijih imaju dvanaest puta veća primanja od najnižih 10 odsto, dok je 1985. taj odnos bio osam puta. Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istom OECD-ovom istraživanju, jaz je povećan i u Nemačkoj, Danskoj i Švedskoj, a u Brazilu, Rusiji, Indiji i Kini razlika je čak pedeset prema jedan u korist najbogatijeg sloja. Ne bi me čudilo da je i u Srbiji odnos pedeset prema jedan. U Britaniji je od 1970. udeo najbogatijeg jednog procenta građana u ukupnim primanjima bio 7,1 odsto, a 2005. iznosio 14,3 odsto.
Ipak, ovo ne znači da srednji sloj živi isto kao pre, te da nema razloga da se buni što bogati žive mnogo bolje. Naprotiv, ovo je prvi put od Drugog svetskog rata da većina Britanaca ne misli da će njihova deca živeti bolje od njih. Zaključak teksta je da je do tih razlika došlo pre svega zbog regulativa pisanih da odgovaraju najbogatijem sloju. U Engleskoj, studenti su na ulicama jer će školarine biti preskupe, dok će bogata deca i dalje biti u stanju da idu na najelitnije škole.
Rezultat porasta nejednakosti, prema nedavnom izlaganju Baraka Obame u Kanzasu, je smanjena kupovna moć građana, što negativno utiče na ekonomski oporavak. On je istakao i drastično smanjenu mobilnost iz nižih u više slojeve. U tom govoru, rekao je da izvršni direktori kompanija koji su nekada zarađivali 30 puta više od svojih radnika, danas zarađuju 110 puta više. Prihod najbogatijeg jednog procenta uvećan je 250 odsto u poslednjih nekoliko decenija, dok je prihod prosečnih Amerikanaca opao šest odsto, tvrdi Obama. Dakle, radnik je pod stalnim pritiskom već duže vreme.
Pošto država nije reagovala, već pospešivala raslojavanje, nejednakost nije samo ekonomske, već socijalne i pravne prirode. U prilog tome govori podatak da je u Britaniji polovina sloja najbogatijeg jednog procenta zaposlena u finansijskom sektoru. Danas je, pored manjih primanja, nezaposlenost osnovni razlog za izlazak mladih na ulice svetskih metropola. Mladi bez perspektive uviđaju tu nepravdu i zato protestuju. Obama se u svom govoru distancirao od ekonomske politike republikanca, ali ipak je kao svoje ekonomske savetnike postavio upravo one koji su učestvovali u stvaranju krize, ljude vezane za privatni finansijski sektor. Kako se može očekivati od njih ili novog premijera Italije da donesu odluke suprotne interesima finansijskih institucija u kojima su se profesionalno ostvarili?
Naposletku, pomenuo bih emisiju Al Džazire u kojoj se tvrdi da finansijske špekulacije utiču na cene hrane. Tako Kenija, pogođena nezapamćenom sušom, mora da uvozi skuplju hranu. Štaviše, u emisiji se tvrdi da je suša rezultat globalnog zagrevanja koje upravo najbogatije zemlje stvaraju. Zato u Keniji vlada glad. Glad u dvadeset prvom veku zbog nekih kockara na drugom kontinentu! Ali ko će da misli na Afriku. Za razliku od vakcine protiv svinjskog gripa, izgleda da ti čuveni, svetski ekonomski eksperti nemaju vakcinu za ovaj virus nejednakosti. Pa da, u tome ,,nema para”.
Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu
Igor Simić
objavljeno: 20.12.2011.
