Izvor: Blic, 20.Jul.2009, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nejasan poslovni cilj veliki stres
Na nesreću, stres je kao naš svakodnevni pratilac svojstvo organizacionog života i u velikoj meri je povezan sa izvršenjem poslova i zadataka na radnom mestu, svakodnevnim obavezama, odnosima sa drugim ljudima, kontrolom i vršenjem vlasti, kao i raznim neplaniranim i nepredviđenim okolnostima sa kojima se tokom života susrećemo.
Stres se najčešće posmatra na nekoliko načina, ali uvek kao događaj koji za većinu ljudi ili makar samo određenu osobu predstavlja pretnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili gubitak, ređe, izazov. Isto tako, stres se može opisati i kao čovekova reakcija na neki događaj koji aktivira talas najčešće intenzivnih, neprijatnih osećanja praćenih karakterističnim telesnim simptomima. Ono što je kod stresa važno jeste upravo subjektivna procena situacije, zahvaljujući kojoj neke događaje doživljavamo kao više ili manje stresne, odnosno kao krupnu promenu, pretnju, gubitak ili izazov. Takođe, ono što nekome može biti izuzetno stresna situacija, nekoga drugog može ostaviti skoro ravnodušnim. Kako ćemo reagovati u potencijalno stresnim situacijama zavisi, dakle, u najvećoj meri od nas samih i našeg praga tolerancije na stres.
Simptomi stresa mogu biti fizičke ili mentalne prirode. Najčešći fizički znakovi i pratioci stresa su - glavobolja, ubrzan rad ili povremeno lupanje srca, ukočenost u vratu ili ramenima, ubrzano disanje, bolovi u leđima, znojenje, znojni dlanovi, bolovi u želucu ili mučnina. Osim ovih fizičkih znakova ili simptoma, moguće je primetiti i mnoge psihološke, odnosno mentalne simptome stresa, koji se odražavaju kako na način našeg razmišljanja, tako i na naše ponašanje ili raspoloženje. Najčešći pratioci ili psihički simptomi stresa jesu - iritiranost i netolerancija u odnosima sa drugima, čak i zbog nebitnih, malih razloga, frustracija, lako gubljenje živaca i vikanje na druge osobe bez nekog značajnijeg razloga, može se pojaviti i sumnja u svoje mogućnosti i sposobnosti, nervoza ili iscrpljenost, teškoće da se koncentrišemo i usredsredimo na zadatke i dnevne obaveze, prevelika zabrinutost oko manje važnih ili čak i nebitnih stvari, kao i zamišljanje negativnih, zabrinjavajućih ili zastrašujućih scenarija.
Najčešći uzroci stresa koji se javlja zbog vrste posla koji obavljamo ili na radnom mestu jesu:
Sam rad kao i vrsta posla koji obavljamo, strah od gubitka posla ili zaposlenja, premorenost, kratki rokovi, nedostatak podrške nadređenog, osećaj da ne možemo da upravljamo svojim vremenom, niti radnim učinkom, nemogućnost da utičemo na način ili organizaciju rada, osećaj otuđenosti od menadžmenta firme osećaj preterane eksploatiranosti ili osećaj neiskorišćenosti u vezi sa radnim zadacima koji se postavljaju pred nas, prazan hod u radu, monotonija, kao i brojni fizički, biološki ili hemijski uticaji na radu.
Uloga i pozicija koju imamo u kompaniji, jer, zapravo, što smo više na hijerarhijskoj lestvici, bićemo više u prilici da donosimo važne i krupne odluke, te ćemo shodno tome biti izloženi i većem pritisku.
Nedovoljno jasno definisani radni zadaci ili rokovi, šta se to očekuje od nas i u kom periodu, ili sukob između ciljeva koje menadžment postavlja pred nas i onoga što mi realno možemo da uradimo u zadatom roku.
