Izvor: Politika, 04.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizvesno za 150.000 radnih mesta
Prema službenim podacima, tokom oktobra oko 9.700 ljudi ostalo bez posla
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – U nadolazećoj ekonomskoj krizi Hrvatska „nije u najtežoj situaciji kao neke zemlje EU, ali nismo ni izašli iz mogućnosti da sutra to ne budemo”, rekao je nedavno premijer Ivo Sanader, ali iz istog izvora (tvrdi se da je baš tako rekao u užoj grupi svojih saradnika) čuje se i da je Hrvatska po tom pitanju „u banani” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da se ne zna kako će se sve to na kraju završiti.
Bilo kako bilo, vlada po hitnom postupku utvrđuje mere rigorozne štednje, što se već ispoljilo u predloženom budžetu svega za 1,5 odsto većem nego što je bio ovogodišnji (što je za blizu dve milijarde evra manje od prvobitno planiranog), ali se istovremeno tvrdi da se neće dirati socijalna davanja, penzije i zdravstvo. Sa sindikatima je već došlo do sukoba zbog najavljenog zamrzavanja plata za zaposlene u javnim i državnim službama u prvoj polovini iduće godine, pa se ovih dana očekuju veliki protesti a zatim i štrajkovi.
Prema najcrnjim prognozama čelnih ljudi u delatnostima koje će prve biti na udaru, ako Hrvatska nespremna dočeka krizni talas, bez posla bi moglo da ostane 150.000 ljudi.
Ozbiljni ekonomisti ne veruju u takvu najgoru varijantu, ali potvrđuju da će znatnih otpuštanja biti s tim da će najviše na udaru biti zaposleni na određeno vreme i oni koji rade „na crno”. U Udruženju hrvatskih poslodavaca procenjuju da bi prvi talas krize mogao da ugasi 50.000 radnih mesta, i to najviše u građevinarstvu, drvnoj industriji i turizmu. Prvi znakovi otpuštanja već su uočeni, pa je prema službenim podacima tokom oktobra oko 9.700 ostalo bez posla.
Prema procenama sindikalista i poslodavaca, gubitak radnih mesta u dolazećoj godini po granama delatnosti mogao bi ovako da izgleda:
Od sada 130.000 zaposlenih u građevinarstvu bez posla bi moglo iduće godine da ostane čak polovina kako to smatra predsednik Udruženja poslodavaca u toj grani Boris Čupić. U drvoprerađivačkoj industriji od sadašnjih 27.000 zaposlenih, bez radnog mesta bi moglo da ostane njih 9.000. U trgovini je sada zaposleno oko 257.500, a kako i tu opada poslovanje procenjuje se da bi pri padu prodaje od desetak odsto bez posla moglo da ostane 26.000 osoba. Sve teže je i u tekstilnoj industriji, gde se očekuje smanjivanje radnih mesta za oko 10.000.
Pred velikim promenama je i brodogradnja, u kojoj je direktno zaposleno 14.000, a kao kooperanti 45.000 ljudi. EU zahteva privatizaciju tih pogona koji se uglavnom održavaju zahvaljujući velikim subvencijama države, pa se procenjuje da bi bez posla moglo da ostane takođe desetak hiljada radnika.
Potpuno je neizvesna situacija u turizmu, gde se očekuje gubitak posla za tri do pet hiljada zaposlenih, a u ugostiteljstvu i do 5.000. U posebno teškoj situaciji su zanatlije od kojih je ove godine 36.000 bilo insolventno i blokirano duže od godinu dana, pa se i tu procenjuje da bi bez posla moglo iduće godine da ostane 20.000 osoba. Najsigurniji su oko 300.000 zaposlenih u javnom sektoru.
-----------------------------------------------------------
Podrška privredi od 330 miliona evra
Skoplje – Kad je ekonomska kriza „dunula” sa severa, resorni ministri ekonomije i finansija u Vladi Republike Makedonije su izjavili da se ona neće negativno odraziti na prilike u zemlji. Takvom razmišljanju su se energično suprotstavili privrednici vodećih kompanija pa je premijer Nikola Gruevski korigovao svoje ministre saopštivši da će vlada izdvojiti 330 miliona evra za ublažavanje krize. Gruevski je na sastanku sa dvadesetak vodećih biznismena najavio paket vladinih mera u deset tačaka, potenciravši da se one odnose na poreske i carinske olakšice, otpis dugova, odlaganje plaćanja drugih zaostalih dažbina državi i raznih doprinosa.
Gruevski je priznao da su mere simbolične i obećao da će vlada pratiti razvoj situacije i da će intervenisati, ali tako da se to ne odrazi u nekom drugom sektoru ekonomije. Predsednik Privredne komore Makedonije Branko Azevski je izjavio da su vladine mere simbolične ali da ohrabruju, što je važno ako dođe do težih situacija. Ekonomski stručnjaci i mediji su kritikovali neozbiljnost vlade i zameraju joj što nije precizirala gde će biti usmereni tih 330 miliona evra i odakle će biti obezbeđen taj novac.
Dan nakon što su međunarodne agencije objavile da Makedonija nije kreditno sposobna, vlada je odlučila da ukine carinu za petsto proizvoda, među kojima i za uvoz industrijskih mašina i repromaterijala neophodnih za normalno funkcionisanje privrednih oblasti koje su najviše ugrožene krizom. Agencija Tanjug pozivajući se na makedonski Zavod za statistiku objavila je da je 3.244 radnika zaposlenih u industriji ostalo bez posla zbog globalne ekonomske krize, dok je Savez sindikata Makedonije saopštio da je reč o daleko većem broju jer se veliki broj radnika nalazi na prinudnim odmorima. Bez posla ostali su radnici u preduzećima: „Skopske legure”, Metalurškom preduzeću „Silmak” iz Tetova, „Helma-teks”. Razlog za otpuštanje je smanjena proizvodnja zbog manje tražnje robe na tržištu.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 05/12/2008]
