Izvor: RTS, 16.Maj.2011, 11:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizvesna sudbina izbeglih i raseljenih
Sudbina 115 ljudi koji se nalaze u kolektivnom centru, nekadašnjeg hotela "Es" u Beloj Palanci, još je neizvesna, jer, kako tvrde, posle zatvaranja tog centra 2013. godine mogli bi da ostanu na ulici.
U kolektivnim centrima četiri opštine pirotskog okruga nekada je bilo smešteno nekoliko hiljada izbeglih i raseljenih od kojih je većina stambeno zbrinuta, a sudbina njih 115 još je neizvesna. Oni strahuju, da bi po zatvaranju centra 2013. godine, mogli da ostanu bez krova >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nad glavom.
Zdravka Lazić iz Sarajeva na svojoj koži je osetila tešku i mučnu sudbinu neizvesnog izbegličkog života. U kolektivnom centru u Beloj Palanci je već 20 godina.
"Živim ovde sa sinom, koji ne radi. Nemamo ništa. Nemam nikakva primanja, a radila sam u Sarajevu 20 godina", kaže Zdravka Lazić.
U kolektivnom centru utočište je našla i Vesna Vintonjak iz Prištine, samohrana majka dve maloletne ćerke, koja strahuje za budućnost, jer nemaju gde da odu kada se centar zatvori.
"Nadamo se, obećali su da će da budu neke kuće ili stanovi ili neko seosko domaćinstvo. Ali još nema ništa od toga", kaže Vesna Vintonjak.
Rešenje za 115 stanara poslednjeg kolektivnog centra u pirotskom okrugu pokušava da pronađe i lokalna samouprava Bele Palanke, uprkos činjenici da spada među najsiromašnije opštine u Srbiji.
Predsednik Opštine Bela Palanka Aleksandar Živković kaže da centar ima nekoliko rešenja kao i da se pojavio određen broj donatora koji žele da prave desetak kuća za izbeglice što je centar prihvatio.
"Tražimo neko rešenje za određivanje prostora u okviru gradskog građevinskog zemljišta u Beloj Palanci. Mi smo spremni da obezbedimo infrastrukturu koja je potrebna, a da komesarijat preko svojih donatora obezbedi sredstva za izgradnju tih objekata", kaže Živković.
Nadležni u lokalnoj samoupravi Bele Palanke obećavaju da će se intenziviranjem radova na koridoru deset otvoriti mogućnost i za zapošljavanje određenog broja izbeglih i raseljenih, kako bi oni, posle zatvaranja kolektivnog centra mogli da obezbede egzistenciju za svoje porodice.
