Izvor: Politika, 20.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizlečiva korupcija u misijama UN
Mirovne misije Ujedinjenih nacija duboko su prožete korupcijom i malverzacijama u službama za nabavku, a sama organizacija nije preduzimala odgovarajuće mere protiv sumnjivih činovnika, što je nekima omogućilo da godinama nekažnjeno prelaze iz jedne u drugu misiju, pokazali su rezultati najnovije istrage radne grupe UN, o čemu piše "Vašington post". Tokom poslednjih nekoliko sedmica optuženo je deset službenika UN koji su navodno iznuđivali mito i nameštali tendere u Kongu i na Haitiju.
Radna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grupa, koju predvodi bivši američki savezni tužilac Robert Eplton objavila je niz javnih i poverljivih izveštaja u kojima se navodi da se korupcija širi iz sedišta UN – gde su trojica zvaničnika optužena za primanje mita – do najudaljenijih tačaka na kojima se sprovode mirovne operacije. U jednom izveštaju je navedeno da je u "deset slučajeva velikih pronevera ukupna vrednost ugovora premašila 610 miliona dolara".
UN su optužile pet službenika na Haitiju za malverzacije, pošto je radna grupa utvrdila da su namestili jednoj haićanskoj kompaniji 10 miliona dolara vredan ugovor za kupovinu nafte.
Novi slučajevi korupcije ukazuju na ograničene efekte reformi s početka devedesetih godina prošlog veka, sprovedenih posle izveštaja o raširenoj korupciji u Kambodži, Somaliji i na Balkanu, piše američki list. Reagujući na te tvrdnje, UN su 1994. osnovale Kancelariju za unutrašnju kontrolu (OIOS), ali je ona ostvarila slab učinak u izvođenju korumpiranih službenika pred sud.
Najnovija istraga u Kongu otkrila je raširenu korupciju u celom sektoru za nabavke. Naveden je primer službenika Abdula Karima Masrija, koji je praćen u ovoj istrazi i koji se godinama provlači bez posledica. Radna grupa je utvrdila da je Masri tokom poslednjih sedam godina u Kongu "razradio šemu podmićivanja". U jednom od poverljivih izveštaja navodi se da je uzeo mito od 10.000 dolara od jedne brodske kompanije, da je osigurao svom prijatelju unosni ugovor za ketering i da je ubedio jednog snabdevača koji je imao ugovor sa UN da mu besplatno okreči stan, a drugog da mu odobri popust za rentiranje "mercedesa". Takođe, pokušao je da iznudi mito za ugovor vredan 5,5 miliona dolara za rekonstrukciju jednog aerodroma u istočnom Kongu.
U slučaju protiv ovog činovnika, istražitelji su uspeli da dođu do podatka da su još početkom osamdesetih godina prošlog veka, dok je radio za UN u Siriji, kolege optuživale Masrija za izdavanje lažnih računa, a deceniju kasnije, dok je bio na službi u Runadi, bio je predmet istrage zbog optužbi da je namestio posao jednoj firmi iz Dubaija. Kada je pre sedam godina stigao u Kongo protiv njega je pokrenuta nova istraga, ali OIOS je preporučio da se "službenici koji ne promene ponašanje premeste na novo mesto kako bi se izbegao loš publicitet za organizaciju". Masri nije hteo da komentariše najnovije optužbe radne grupe, pravdajući se da mu pravila UN ne dozvoljavaju "odnose sa štampom". Sva pitanja je prebacio na pravnog savetnika personala UN, koji je sa njim službovao u Kongu, a ovaj je "Vašington postu" rekao da je Masri "nevin dok se ne dokaže njegova krivica".
Pojedini zvaničnici UN priznaju da su neizbežne manje zloupotrebe u organizaciji koja sklapa 12.000 ugovora o nabavci godišnje i kupuje struju dovoljnu za potrebe grada većeg od Vašingtona. Poslednje istrage vođene su u trenutku kada su troškovi mirovnih operacija narasli na sedam milijardi dolara (sa 2,2 milijarde u 2004), a broj "mirovnjaka" na 100.000. Radna grupa je proistekla iz istrage o iračkom programu "nafta za hranu", koju je predvodio bivši šef američkih Federalnih rezervi Pol Volker i koja je otkrila korupcionašku aferu Rusa Aleksandra Jakovljeva, referenta za nabavke pri UN. Jakovljev je u avgustu 2005. priznao da je uzeo milion dolara mita da bi favorizovao pojedine kompanije.
J. K.
-----------------------------------------------------------
Sporni ugovor s "Lokidom"
Ujedinjene nacije su američkoj kompaniji "Lokid Martin" dale posao vredan 250 miliona dolara, a da nisu raspisale nikakav konkurs ili tender, pa se na Ist riveru govori o još jednom velikom skandalu. Ugovor sa firmom PAE (Pacifičke arhitekte i inženjeri), podružnicom "Lokid Martina", o opremanju mirovne misije za Darfur - ugroženu oblast u Sudanu u kojoj se bore muslimani i hrišćani - sklopljen je u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti od 31. jula, tvrde zvaničnici UN. Međutim, ispostavlja se da su Sjedinjene Američke Države već dugo lobirale da se posao da "Lokid Martinu" i da je čak i šef mirovnih operacija UN u decembru prošle godine tražio da se ne raspisuje tender, pošto je dobio pismo američkog državnog sekretara Kondolize Rajs u kojem se ona zalaže za "skraćenu proceduru". Ugovor je objavljen 15. oktobra, a Rusija sada oštro reaguje, jer pre julskog glasanja nije bila obaveštena da se za američku firmu priprema unosan posao.
Cela afera povezana je sa korupcijom o kojoj piše "Vašington post", ali ne iznosi neke bitne detalje. Kako tvrdi agencija "Iner siti pres", pozivajući se na dobro obavešteni izvor u UN, šef glavnog osumnjičenog Abdula Karima Masrija bila je Amerikanka Barbara Džin Klop, koju vašingtonski dnevnik ne pominje. Masri je navodno jednom prilikom izjavio da mu novac treba za njegovog šefa, a gospođa Klop je sada navodno zadužena za nabavke za misiju u Darfuru, baš tamo gde je "Lokid Martin" dobio unosan posao.
Na pitanje o nepravilnostima koje su uočene u poslovanju PAE u Kongu, američki ambasador pri UN Zalmaj Halilzad rekao je u utorak da istragom treba da se ispitaju sve optužbe, ali je izbegao direktan odgovor.
S. R.
[objavljeno: ]
