Izvor: Blic, 15.Dec.2011, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neispunjena moralna obaveza
Puna istina o ubistvu Zorana Đinđića, predsednika vlade, ostavljena je partijama koje se međusobno optužuju. U takvoj sramotnoj stvarnosti produžava se njegovo stradanje i obesmišljavaju se želje za demokratskim promenama, koje su kulminirale 5. oktobra 2000.
Velika sramota je i što je u tim obračunima zaboravljena njegova porodica, koja je ostavljena da sama traži istinu. Pitanje otkrivanja pune istine o ubistvu prvog predsednika Vlade izabranog na demokratski način, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mora biti dužnost svih koji se nalaze na državnim funkcijama.
Nijedna vlada od atentata 12. marta 2003. nije ispunila taj moralni imperativ i očekivanja svih građana. Vlada Zorana Živkovića je konstatovala da nije utvrđena puna istina. Ona sama nije ispunila preporuke sopstvene komisije, kao nijedna kasnija vlada, da se sprovede unutrašnja istraga MUP i BIA povodom sistema obezbeđenja.
Od vlade Vojislava Koštunice čuli smo velike najave i zatim izjave kojima se optužuju politički protivnici za ubistvo. Od svega toga su ostale samo prazne priče i priznanje Dejana Mihajlova da je neke optužbe iznosio u „žaru političke borbe”. Koštunica, kao i svi ostali ne moraju da odgovaraju na prozivke političkih protivnika, ali moraju da odgovore na optužbe porodice Đinđić.
U vreme poslednje vlade čiji se mandat bliži kraju pokrenut je postupak za pobunu JSO, ali najave da će biti otkrivena puna istina o atentatu 12. marta ostale su neispunjene.
