Izvor: RTS, 15.Jan.2012, 10:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neiskorišćene šume
Potencijali oko dva i po miliona hektara šuma, nisu dovoljno poznati. Ministarstvo poljoprivrede počelo da zapošljava inženjere šumarstva kako bi se ti resursi bolje koristili i ostvarila veća zarada.
U Srbiji ima oko dva i po miliona hektara šuma, a nadležni kažu da nisu zadovoljni njihovim kvalitetom. Polovina je u privatnom vlasništvu, pa se i ne znaju njihovi pravi potencijali.
Kako bi se utvrdilo čime se tačno raspolaže i omogućilo i privatnim vlasnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i državi da bolje koriste resurse i više zarade, Ministarstvo poljoprivrede počelo je da zapošljava inženjere šumarstva. Oni koji su prošli obuku trebalo bi uskoro da potpišu ugovor o radu na godinu dana.
U Srbiji ima oko 1.300.000 privatnih šumovlasnika, a Miodrag Nešić je jedan od njih. Kaže da je najveći problem što mnogi uopšte ne vode računa o svojim imanjima.
"Ovo niko ne gleda, ako nema plate, daj da nešto prodam neki metar da platim struju, dažbine i da se ogrejem, trebalo bi ovo nisko rastinje da se poseče i da se to iskoristi, šporet ne zna kakvo je drvo", kaže Miodrag Nešić, vlasnik šume.
Zbog toga su šume uglavnom mrtav kapital. Vlasnici ne znaju koje drvo mogu da nude za pravljenje nameštaja, koje za brikete, a koje za građu. Većina ih zna samo koju šumu ima, ali ne i u kakvom je stanju, odnosno kako da je obnavljaju i štite od bolesti.
"Informativna kampanja ide po nekada, ali u slučaju kada naiđe najezda gubara, što je već kasno da se deluje, trebalo bi dati savete ljudima uputiti ih u pravom trenutku šta da preduzmu", kaže Vladimir Nikolić, vlasnik šume.
Stvarno stanje kvaliteta
Da bi se utvrdilo kakvo je stvarno stanje šuma na terenu i za šta bi bilo najbolje koristiti drvo, pokrenut je projekat zapošljavanja inženjera šumarstva.
Iako se u prvi mah računalo da je na Birou za zapošljavanje njih oko 400, ispostavilo se da je onih koji ispunjavaju uslove, a jedan od njih je da su završili baš šumarski smer, manje.
"Test iz stručnog znanja i osnovnog znanja iz kultura položilo je 228 kandidata, od tih 228, 36 odsto su devojke. Oni će vršiti stručne usluge u vezi sa snimanjem stanja tog potencijala i održivih planova u odnosu na svaku parcelu", kaže Milan Medarević sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.
Korist od njihovog angažovanja trebalo bi da imaju i država i privatni vlasnici.
"Najveća korist je za njih što će zahvaljujući poznatom stanju moći da koriste određene podsticaje, subvencije koje daje budžetski fond za šume kako bi unapredili to postojeće stanje", kaže Saša Orlović iz Uprave za šume.
Orlović navodi da se u budućnosti očekuje značajnije korišćenje obnovljivih izvora energije, pre svega biomase.
Za investitore je bitno da imaju informaciju kakvi su potencijali određenog šumskog područja, kako bi procenili da li im se isplati da tu otvaraju pogone. S druge strane, pravilno gazdovanje šumama doprineće očuvanju životne sredine.
.jpg)
