Izvor: RTS, 11.Jun.2011, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neiskorišćene lekovite banje
Iako bogate termomineralnim izvorima, banje u Srbiji veoma malo su iskorišćene u odnosu na banje u Sloveniji i Nemačkoj. Srbija ima više od 300 termomineralnih izvora, od kojih koristi manje od pet odsto.
Netaknuta priroda, čist vazduh i lekovite vode blago su brojnih banja u Srbiji. Međutim, mnoge se ne koriste.
Svake godine, u svetu se, samo od medicinskog turizma, ostvari prihod od oko 60 milijardi dolara. U odnosu na potencijal Srbija ne uzima dovoljno. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Međutim, pojedine srpske banje konačno su počele da koriste bogatstvo kojim raspolažu, a neke su odlučile da idu u korak sa evropskim trendovima.
"Krali smo sve što je lepo od slovenačkih, austrijskih, italijanskih banja, od njihovog propagandnog materijala do ponude i sadržaja, edukacija i medicinskog i nemedicinskog sektora u razvoj", kaže Dejan Stanojević, direktor Specijalne bolnice "Merkur" u Vrnjačkoj banji.
Stanojević, kao pozitivan primer navodi to što polovina zaposlenih u "Merkuru" govori engleski jezik, a druga polovina ruski.
Lekovita voda i blato učinili su da Specijalna bolnica u Vrnjačkoj banji postane priznato lečilište, privlačeći iz godine u godinu sve više ljudi, i to ne samo iz Srbije.
Koliko je lečenje uspešno, pokazuje podatak da je samo u prošloj godini tu bolnicu posetilo više od 200.000 ljudi. Za razliku od Vrnjačke, mnoge banje u zemlji se ne koriste.
Srbija ima više od 300 termomineralnih izvora, od kojih koristi manje od pet odsto.
Investicija koja se brzo vraća
Samo Kopaonik ima onoliko izvorišta, koliko na primer Francuska ima banja. Ipak, za ozbiljniji razvoj banjskog turizma neophodno je i ulaganje u infrastrukturu. Stručnjaci kažu da je to investicija koja se brzo vraća.
"Govorimo o tome da treba aktivirati male aerodrome - evo Niš je proradio, sad će i Lađevci blizu Kraljeva, videćemo šta će biti sa Tornikom", kaže Vladan Vešković iz Udruženja banja Srbije.
Vešković kaže da će tako transport robe biti mnogo jeftiniji i mnogo brži kao i da je to direktan podsticaj za turizam. Prema njegovim rečima, zadatak za državu je da uradi dobre puteve i male aerodrome.
Za razliku od Srbije, Slovenija je odavno prepoznala potencijal tih prirodnih lečilišta. Samo u prošloj godini, slovenačke banje posetilo je oko 750.000 ljudi. Zarada je 600 miliona evra.
"Oni su uložili jako puno u renovirananje kapaciteta, na podizanju smeštajnih kapaciteta, koji je sada na nivo očekivanja gostiju iz inostranstva", kaže Janez Sirše iz Slovenije.
Sirše, navodi da je razvijena kultura očuvanja prirode, održivog razvoja saradnje sa malim ponuđačima. U odnosu na najrazvijenije banje u Austriji i Nemačkoj, Srbija je na početku puta.
