Izvor: RTS, 05.Jul.2014, 21:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neiskorišćen potencijal zapuštenih njiva
U Srbiji je sve više zapuštenih njiva. Trenutno se ne koristi više od 42.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno 12 odsto obradivih površina, uglavnom u privatnom vlasništvu. Razlozi za to su neodgovarajuća agrarna politika, starenje seoskog stanovništva, usitnjeni posedi i ekonomska neisplativost, tvrde stručnjaci.
Svaki osmi hektar obradivih srpskih njiva ili nema ko ili nema čime da obrađuje. Za takvo zemljište evropski poljoprivrednik bi, kažu, platio i koji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << evro više. Zaparloženih njiva najviše je u Pčinjskom i Pirotskom okrugu.
U selu Poganovu, 30 kilometara od Pirota, u mnoge njive niko godinama nije zagazio.
"Sve je zapušteno, nema ko da obrađuje, jedino što se kosi za stoku. A zašto je to tako? Migracije, sve je to otišlo u Pirot, Dimitrovgrad, Beograd pa do Nove Gorice", žali se Todor Aleksov iz sela Poganovo.
Slična je situacija i u susednom selu Trnski Odorovci.
"Nema puteva, nema stoke, nema naroda. Sve je uraslo u trnje, koprive i šipak", priča meštanin Čeda Veselinov.
Nije ništa bolje ni u selu Konjarnik, nekoliko kilometara od Žitorađe.
"Nema više motike, ona je zakačena. Korov je koliki sam ja, još toliko gore", kaže Vlastimir Damjanović.
Nastavak posla očekuje se od potomstva.
"I naše ćemo da ostavimo sad. Sin ako može, neka radi. Ako ne, tako će da ostane", priča Vidosava Stanojević iz Konjarnika.
Nije presudno čak ni to što je zemlja kvalitetna kao panonska.
"Dole ispod sela su bile njive. Prva klasa zemlje, kao u Banatu. Sad je sve to zapušteno", kaže Mihajlo Šutović.
Delimičan odgovor na pitanje zašto je tako daju podaci - prosečna starost srpskog seljaka je 59 godina, njive su male, razbacane, nepristupačne i nepravilnog oblika. Ono što ne mogu da obrađuju, vlasnici retko daju u zakup.
"Ne može na selu da se vodi socijalna politika, nego to mora država na neki način da reši i to pre svega subvencijama. Ili samo iz agrarnog budžeta ili da se u to uključi i prehrambena industrija. Takođe, i bankarski sistemi mogu na povoljniji način da uvaže taj specifičan sistem rada u poljoprivredi", objašnjava Milan Kužnik iz Privredne komore Srbije.
Ipak, mogu i poljoprivrednici, smatraju stručnjaci, sami sebi da pomognu.
"Zadrugarstvo je, praktično, jedini model socijalnog preduzetništva za sitna porodična gazdinstva, ali i za krupnije porodične farme. Bez obzira na to, čak i ako imaju 1.000 hektara, one su neinteresantne kao snabdevači velikih tržišta u zemljama zapadne Evrope ili u Ruskoj Federaciji ili u arapskim zemljama", ističe predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.
Sada, kada je Srbija u sistemu jedinstvenog evropskog tržišta, mora brzo da rešava problem zapuštenih njiva i iskoristi svoj najveći potencijal - poljoprivredu. To će biti i jedan od načina da postane konkurentna na tržištu zapadne Evrope, kažu upućeni.
