Izvor: Politika, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neiscrpne svađe
Iako su u istoriji zabeleženi i periodi dobrih odnosa Albanaca i Srba, današnji odnos Albanije i Srbije uslovljen je podrškom koju zvanična Tirana daje nezavisnosti Kosova i Metohije i otvorenim lobiranjem najviših predstavnika te zemlje za otcepljenje ove srpske pokrajine. Albanija je ceo svoj diplomatski aparat stavila u službu pomoći separatistima u susednoj državi, i iako zapadni analitičari tvrde da se od projekta velike Albanije odavno odustalo, iz Beograda je teško oteti se utisku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je upravo to cilj njene politike.
I dok je tokom devedesetih godina prošlog veka Srbija optuživala Albaniju da naoružava kosovske Albance, iz Tirane je odgovarano optužbom da je srpski DB 1997. organizovao nemire u kojima je srušena vlada i zemlja nakratko gurnuta u anarhiju. Nemiri su bili posledica kolapsa "piramidalne prevare" – albanske verzije "Jugoskandika" i "Dafimenta" – a u opštem metežu iz vojnih skladišta odneto je na hiljade "kalašnjikova" od kojih su mnogi završili u rukama odmetnika iz "Oslobodilačke vojske Kosova". Albanija je već tada bila baza iz koje su delovale vođe te organizacije, ali će ipak ostati zabeleženo i da su u vreme krize u južnoj srpskoj pokrajini – u leto 1998. – mnogi građani Albanije navijali za tadašnju Jugoslaviju na svetskom prvenstvu u fudbalu. Narednog proleća na hiljade kosovskih Albanaca moralo je da u susednoj zemlji potraži spas od bombardovanja i akcija policije i vojske.
Posle pada Slobodana Miloševića izgledalo je da se odnosi Srbije i Albanije, u kojoj su tada na vlasti bili socijalisti, popravljaju – čak je uvedena i stalna avionska linija Beograd – Tirana koju Jat i danas održava iako od nje nema zaradu. Idila je kratko trajala, tek oko godinu dana, ali sadašnji zategnuti politički odnosi ne znače da su obustavljene sve veze.
Postoji interes srpskih firmi za albansko tržište, pozorišta često gostuju na festivalima u ovoj zemlji, mladi Albanci slušaju srpsku muziku, a prošlogodišnji koncert Gorana Bregovića u Tirani ocenjen je najboljim u istoriji tog grada, pa je gradonačelnik Edi Rama gosta proglasio počasnim građaninom.
Ipak, ono što obeležava odnos Srba i Albanaca su neiscrpne svađe o poreklu jednog i drugog naroda, o tome ko je gde živeo pre dve hiljade godine i – zanimljivo – rasprave o rodoslovu albanskog nacionalnog heroja Skenderbega.
Ovaj turski vojskovođa iz 15. veka, koji se posle ropstva vratio hrišćanskoj veri i postao jedan od najvećih neprijatelja Turaka, bio je po majci srpskog porekla, tvrde istoričari. Ima, naravno, onih i sa jedne i sa druge strane koji su ubeđeni da je Skenderbeg bio ili čistokrvni Albanac ili čistokrvni Srbin koga su Albanci prisvojili. U takvim raspravama često se previđa da su u porodici Kastriot deca imala i srpska i albanska imena, što je možda jedinstven slučaj u istoriji odnosa dvaju naroda. Starija braća Đerđa Kastriota, kasnije nazvanog Skenderbeg – po Aleksandru Velikom – zvala su se Stanislav (Staniša), Konstantin (Kostadin) i Repoš. Za ovog poslednjeg veruje se da je umro u Hilandaru, manastiru sa kojim je cela porodica bila povezana i u čijoj blizini je Arbanaški pirg (kula).
[objavljeno: ]
