Izvor: RTS, 21.Dec.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedovoljno prostora za državnu administraciju
Iako mnogi misle da državna administracija ima previše imovine i da na njoj može da zaradi, izgubili bi opkladu. Tačan podatak se ne zna, jer je završetak popisa i dalje na dugom štapu. Koliko god da je prostora u vlasništvu Srbije, nadležni tvrde da ga nema dovoljno.
Kabineti premijera, njegova četiri potpredsednika i 25 ministara, kao i sve kancelarije, agencije, direkcije, odbori i zavodi koji su u nadležnosti Vlade, razmešteni su na tridesetak adresa. Ipak, ni to >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nije najveći problem.
Neki od ministara u Nemanjinoj 11 mogu da se vide samo četvrtkom, kada su sednice Vlade. Ostalim danima su na drugim adresama - Bulevaru Mihajla Pupina, Kralja Milana, Vlajkovićevoj, Birčaninovoj...
Samo retka ministarstva, poput spoljnih poslova i vera, smeštena su u jednoj zgradi. Rekorderi su resori zdravstva i rada i socijalne politike koje možete naći na - sedam adresa.
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić kaže da je takvo stanje zatečeno i da ministarstva nastoje da i u takvim okonostima maksimalno profesionalno funkcionišu.
Iako mnoge službe u okviru Vlade zakupljuju prostor, to im ne predstavlja problem. O ceni zakupnine ne žele da govore, kažu da mogu da je plate, ali da im nije u interesu da se pojave u javnosti i, eventualno, podsete nadležne da im dodele prostor na neatraktivnoj lokaciji.
Nacionalna služba za zapošljavanje na dve adrese
Jedna od retkih institucija koja zakupljuje deo prostora i pristaje da govori pred kamerama jeste Nacionalna služba za zapošljavanje, koja je donedavno bila na tri, a sada je na dve adrese, u Kralja Milutina i u Dečanskoj.
U toj institiciji kažu da se suočavaju sa velikim problemima u funkcionisanju i radu pisarnice, jer je pisarnica u Kralja Milutina. Problema ima u svakodnevnom rasporedu pošte, komunikaciji, održavanju međusektorskih sastanaka i uopšte u kontinuiranom poslovanju same službe.
Nedostatak prostora nadležni objašnjavaju činjenicom da su neke zgrade stradale u bombardovanju i osnivanjem novih instuticija. I pored toga, mnogima je teško da shvate zašto Srbija ne može da smesti administraciju u prostor koji su nekada koristile bivša Jugoslavija i državna zajednica Srbije i Crne Gore.
Zamenik direktora Direkcije za imovinu Srboljub Panić kaže da prestankom postojanja dve vlade na teritoriji jednog grada nisu prestali poslovi koji postoje.
"Sve funkcije države su prešle na Srbiju, prešli su ljudi koji su radili te poslove, a to spuštanje određenih nadležnosti imali smo i pre formalnog raspada državne zajednice, kao što je slučaj sa saveznim MUP-om, Upravom carina", rekao je Panić.
Nefunkcionalna Palata Srbije
U Palati Srbije, koja se prostire na 60.000 kvadratnih metara, kažu, funkcionalna je samo trećina prostora. Ogromna kvadratura izgubljena je na hodnicima i salama za bankete nekadašnjih članica bivše SFRJ. Problem povećava i to što, kažu u Direkciji, svi misle da je njihov resor najbitniji.
Panić kaže da se niko nije požalio da ima previše prostora. "Mi imamo zahteve gotovo svih ministarstava, sem nekoliko retkih, poput ministarstva spoljnih poslova", istakao je Panić.
Republička administracija koristi između 150 i 180 hiljada kvadratnih metara, kažu, nedostaje još oko 50.000, ili jedna zgrada.
Nova zgrada, koja bi objedinila činovnički aparat, jeste u planu, ali će zbog finansijske krize, sačekati bolja vremena.
