Izvor: Glas javnosti, 09.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedovoljno je određeno šta Srbija treba da ispuni
3. Privremeni sporazum, koji omogućava primenu SSP u trgovinskim pitanjima pre njegove ratifikacije u svim državama članicama EU, zaključen je uz poseban odložni uslov (tzv. potestativan odložni uslov), prema kome će njegova primena započeti tek onda kada Savet EU (Savet ministara EU) proceni i odluči da postoji „puna saradnja Republike Srbije sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju“ ( u daljem tekstu: MKSJ). Obaveze Srbije prema MKSJ regulisane su članom 29 Statuta >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << tog suda i uključuju obavezu saradnje sa Sudom u istrazi i krivičnom gonjenju optuženih i u okviru toga obavezu udovoljavanja, bez nepotrebnog odlaganja, svim zahtevima za pomoć i nalozima sudskih veća u, između ostalog, utvrđivanju identiteta i pronalaženju osoba, uzimanju iskaza i dostavi dokaza, uručenju dokumenata, hapšenju ili pritvaranju lica, predaji ili dovođenju optuženih. Te obaveze su određene na uopšten način i stvar je tužilaštva, sudskih veća i predsednika MKSJ šta bi sve one konkretno trebalo da predstavljaju u pojedinačnim slučajevima.
Stanje stvari
Dakle, ono što Srbija treba da ispuni prema odložnom uslovu, od koga zavisi primena odredbi SSP pre njegove ratifikacije, nedovoljno je određeno i zavisi, u krajnjem slučaju, od predstavnika organa koji nije strana u ugovornom odnosu povodom SSP, dok je jednoj strani u ovom ugovornom odnosu (Savetu ministara) ostavljeno da bude arbitar u pogledu toga da li je druga strana tako neodređeni uslov ispunila. Pri takvom stanju stvari, Srbiji nije ostavljena nikakava mogućnost da se obrati bilo kome ko bi neutralno i objektivno procenio da li je predviđeni odložni uslov za primenu SSP ispunjen. Takva procena ne bi ni bila moguća s obzirom na to da ono što treba da se procenjuje nije jasno određeno, tj. nije objektivno utvrdivo. Sa tako postavljenim odložnim uslovom dovodi se u pitanje samo postojanje ugovora, tj. u konkretnom slučaju Privremenog sporazuma o sprovođenju SSP, jer je njegova primena, kao uzajamne saglasnosti volja, uslovljena zapravo nekom kasnijom voljom koju bi druge strane ugovornice, EU, ali i države članice, tek trebalo da formiraju i jednoglasno izraze. A to znači da ni u trenutku potpisivanja, niti u ovom trenutku, ne postoji konačna saglasnost volja kojom se preuzimaju prava i obaveze predviđene Privremenim sporazumom uz SSP. A ako saglasnost volja nije konačna, onda to uopšte i nije saglasnost volja, bez čega nema ni ugovora. Dakle, navedeni uslov čini ovaj ugovor nepostojećim.
4. Ustav Republike Srbije u svojoj preambuli navodi da je KiM sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja KiM slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima. Član 8 Ustava Republike Srbije predviđa da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva, a da su granice Republike Srbije nepovredive. Republika Srbija dužna je da obezbeđuje suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i svoj međunarodni položaj, kao i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama (član 97 Ustava). Predsednik Republike dužan je da izražava državno jedinstvo Republike Srbije (član 111 Ustava). S obzirom na to da spoljna politika Republike Srbije počiva na opštepriznatim principima i pravilima međunarodnog prava (član 16), potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Ustav sadrži i jednu opšteobaveznu i korektivnu normu prema kojoj potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa samim Ustavom (član 194).
Pri ovakvom stanju stvari, svaki akt spoljne politike Srbije, a posebno svaki čin pregovaranja, parafiranja, potpisivanja i potvrđivanja (ratifikacije) međunarodnih ugovora u Narodnoj skupštini, uslovljen je i pravno vezan Ustavnim određenjem južne pokrajine kao sastavnog, jedinstvenog, suverenog i neotuđivog dela države i njene teritorije. Takvu Ustavom utvrđenu vezanost ne može otkloniti nijedan državni organ Srbije ni bilo koja druga suverena država ili međunarodna organizacija, a da se pri tom ne povredi Ustav.
U konkretnom slučaju, u Luksemburgu 29. aprila ove godine Republika Srbija je SSP potpisala i sa, na primer, Ujedinjenim kraljevstvom Velike Britanije i Severne Irske, a da je ta država prethodno 18. februara 2008. godine priznala integralni deo teritorije Republike Srbije - KiM kao „nezavisnu državu“. Potpisivanjem međunarodnog sporazuma sa državama koje ne priznaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije već priznaju postojanje države Kosovo drastično je povređen Ustav Republike Srbije. Potpisivanje SSP je, toga dana, obavljeno i sa još osamnaest država članica EU koje su priznale KiM kao „nezavisnu državu“. Zbog toga je SSP u takvom obliku protivustavan.
Zaključak
Iz izvedene analize sledi zaključak da SSP i Privremeni sporazum potpisani u Luksemburgu 29. aprila 2008. godine, nisu saglasni međunarodnom pravu, i posebno, Bečkoj konvenciji. Očigledno je da ovi sporazumi sadrže bitne nedostatke koji ih čine pravno nevažećim. Sasvim je sigurno da se bez ponovnog angažovanja ugovornih strana ti nedostaci ne mogu otkloniti.
Istovremeno, posle drastično promenjenih okolnosti koje su nastale priznanjem jednostrane nezavisnosti Kosova od dvadeset država članica kao ugovornih strana, ovi sporazumi postali su suprotni Ustavu Republike Srbije. Samim tim, u postojećem obliku ovi sporazumi ne mogu biti potvrđeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Neophodno je voditi računa, da saglasno Bečkoj konvenciji, u trenutku potvrđivanja SSP u Skupštini Srbije mora postojati potpuna saglasnost volja ugovornih strana oko teksta sporazuma. Isto tako, da bi SSP bio potvrđen u Narodnoj skupštini tekst sporazuma mora biti u potpunosti usaglašen sa Ustavom Srbije. Ovo su jasni i jednostavni uslovi, bez čijeg ispunjenja SSP neće moći da ostvari svoju osnovnu svrhu, a to je pridruživanje i priprema za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.
