Izvor: Politika, 20.Feb.2014, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedovoljno donora – manji broj transplantacija
U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ulici prošle godine urađeno sedam presađivanja organa, a u planu je i transplantacija jetre
U toku prošle godine u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ulici urađeno je sedam transplantacija bubrega, dok je u 2012. godini obavljeno osam ovakvih intervencija. Razlog ovako malog broja transplantacija je nedovoljan broj odgovarajućih donora, objašnjava profesor dr Zoran Radojičić, direktor klinike, i napominje da građane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stalno treba podsećati da je presađivanje organa donelo dugoročno preživljavanje malih pacijenata i bolji kvalitet života bez dijalize posle operacije.
– Racionalan je koncept Ministarstva zdravlja da se pojedine ustanove usmeravaju u razvijanju različitih programa transplantacije, a ne da se više centara istovremeno angažuje za isti program transplantacije. Uprkos činjenici da svaki centar za transplantaciju ima ambiciju da radi sve programe transplantacije, to u ovom trenutku nije ni finansijski opravdano. Naša klinika je lider u oblasti transplantacije bubrega u pedijatriji i jedina pedijatrijska klinika u Beogradu koja ima neurohirurgiju. Jedini kod mališana obavljamo transplantacije bubrega, a u planu je i presađivanje jetre – naglasio je dr Radojičić.
On je dodao da im se za medicinsku pomoć obraćaju roditelji dece koja boluju od najkompleksnijih urođenih oboljenja, maligniteta i retkih bolesti u dečjem dobu, ali i oni čiji mališani imaju banalne respiratorne i digestivne infekcije
– Obavljamo izuzetno složene operacije urođenih anomalija urogenitalnog i digestivnog trakta kod beba ponekad „starih” samo nekoliko sati. Uočljivo je stalno povećanje broja pacijenata u svim oblastima što, nažalost, nije posledica povećanog nataliteta. To je rezultat daleko boljeg ranog prepoznavanja bolesti i bolje edukacije lekara – istakao je dr Radojičić.
Deficit lekara specijalista postoji i u ovoj kući, a problem su im prateće nemedicinske službe kojih sve zdravstvene ustanove imaju „viška”. Ne postoji dovoljan broj visoko obrazovanog nemedicinskog kadra, zaključuje dr Radojičić, koji može da prati rad i organizaciju savremenih bolnica i klinika u 21. veku.
Ono što muči većinu bolnica, pa i ovu kliniku, jeste veliki broj zastarelih aparata i neophodnost nabavke novih uređaja. Kako ističe direktor Dečje klinike, nove tehnologije usavršavaju se gotovo na „dnevnoj bazi”, pa aparat koja se kupi danas zastareva već za pet godina.
– To je deo svetskog koncepta „tržišne medicine”, čiji sam veliki kritičar, ali postavljena je kao neminovna potreba da se taj koncept prati. Trenutno su nam najpotrebniji zanavljanje instrumenata u operacionoj sali za transplantacije i ultrazvučni aparati. Naša bolnica bi bolje funkcionisala i bila spremna za zbrinjavanje najkomplikovanijih pacijenata ukoliko bi se prvo pregledali i zbrinuli u domovima zdravlja, u meri koja je moguća. Na taj način bi se rad klinike rasteretio, a mi bismo mogli potpuno da se posvetimo pacijentima sa najsloženijim oboljenjima. To je jedini način da zaustavimo trend nepotrebnog odlaska pacijenata u inostranstvo na lečenje. Dešava se da pacijent ode na lečenje u neku stranu zemlju, a da tamošnji dobronamerni lekari koji su upućeni u rad naših doktora kažu: „Imate čoveka koji to bolje radi od mene u vašoj zemlji!” – ističe dr Radojičić.
--------------------------------------------------------------------------------
Univerzitetska dečja klinika u 2013. godini
177.000 pacijenata medicinski je zbrinuto
87.000 mališana lečeno je u Centru za pedijatriju
90.000 obolelih boravilo je u Centru za hirurgiju
16.500 dece primljeno je na bolničko lečenje, iako klinika ima nešto manje od 300 postelja
--------------------------------------------------------------------------------
Potrebe uveliko premašuju kapacitete
Poznato je da su prostorni kapaciteti Univerzitetske dečje klinike skromni, kaže dr Zoran Radojičić, jer klinika je građena početkom 20. veka i to za kapacitet od 100 postelja, a bolnica sada ima oko 300 kreveta.
– To već dovoljno govori da kapaciteti naše klinike ne odgovaraju realnim potrebama. Zbog toga se, najblaže rečeno, često stvara osećaj teskobe. Dovoljno je da kao objektivni posmatrač vidite ili da kao roditelj sa detetom jednom budete u pedijatrijskoj čekaonici koja je dugačka oko 20 metara, a široka svega dva metra, a u kojoj ima desetak ambulanti i da shvatite da ovo o čemu govorim nije samo pitanje komfora. Ili da sa detetom čekate ispred hitne hirurške ambulante koja se nalazi između dva ulaza u prizemlju. U postojećoj zgradi, nažalost, nije moguća bolja organizacija prostora. Da ne govorimo o savremenim tehnologijama u operacionim salama ili dijagnostičkim centrima koje je nemoguće adekvatno smestiti u ovakvu zgradu – dodao je dr Radojičić.
Danijela Davidov Kesar
objavljeno: 20.02.2014.
