Izvor: RTS, 18.Okt.2010, 12:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedovoljno bibliteka za slepe
U Srbiji ima 11.000 slepih, ali nema državne biblioteke za slepe. Bibliotečka i izdavačka delatnost odvija se u okviru Saveza slepih Srbije i u okviru njihove biblioteke "Dr Milan Budimir".
Od ukupnog broja objavljenih naslova u svetu, dva do pet odsto dostupno je slepima. Za razliku od zemalja u okruženju Srbija iako ima 11.000 slepih, nema državnu biblioteku za slepe, te se bibliotečka i izdavačka delatnost odvija u okviru Saveza slepih Srbije i njene bibiblioteke "Dr >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Milan Budimir".
Republika finansira tu specifičnu delatnost, ali nije naročito izdašna u izdvajanju sredstava za tu namenu. Nešto više od 2.000 naslova u obliku knjige na Brajevom pismu i oko 5.000 u formi zvučne knjige na kasetama i kompakt diskovima.
Prema rečima Dragiše Drobnjak, sekretara Saveza slepih Srbije, to je veoma malo u odnosu na stvarne potrebe. Drobnjak objašnjava da Ministarstvo kulture redovno izdvaja sredstva za bibliotečku i izdavačku delatnost za slepe, ali na žalost poslednjih godina sve manje i manje i ova važna delatnost je ugrožena.
Sredstvima koja dobija od Ministarstva kulture Savez slepih Srbije knjige naručuje kod jedinog zvaničnog izdavača za proizvodnju knjige za slepe "Albatros plus". Uglavnom su to zvučne knjige, jer je njihova proizvodnja jeftinija. Nešto malo naslova razmenjuje se sa Savezom slepih Vojvodine.
"Odeljenje za štampanje knjiga na Brajevom pismu stoji praktično od početka godine, jer u ovoj tehnici kao skupljoj ne proizvodi knjige zbog nedostatka sredstava", objšnjava Jagoš Đuretić direktor izdavačke kuće "Albatros plus".
Manjak novca koči izradu knjiga
Ove godine Ministarstvo kulture izdvojilo je šest miliona dinara, što je za dva miliona manje nego prošle.
Dušica Živković pomoćnik ministra za zaštitu kulturnog nasleđa rekla je kako se očekuju rezultati sa konkursa u oblasti informisanja osoba sa invaliditetom i posle rebalansa verovatno će dobiti sumu koju su inače u prošloj godini imali, a to je osam miliona.
Živkovićev je dodala i da bi sistemsko rešenje bilo formiranje i osnivanje biblioteke kao javne ustanove, ali to podrazumeva stabilno finansiranje. Od inicijative da se osnuje takva biblioteka prošlo je godinu i po dana. I dalje se samo priča o tome.
Biljana Aleksić učenica IV razreda Filološke gimnazije u Beogradu objašnjava kako je nova izdanja teže naći, pogotovo u Brajevom obliku, najveći problem predstavljaju udžbenici.
Nedostaje i stručna literatura, pa oni koji rade na računaru, knjige pronalaze u elektronskom obliku. To je prinudno rešenje.
"Postoji govorni softver za slepe na srpskom jeziku koji se može dobiti preko Fonda zdravstva. Knjige skenirate, pošaljete i onda vam taj govorni softver to pročita", rekla je Sanja Gligorić socijalni radnik u Savezu slepih Beograda.
Knjige iz biblioteke pozajmljuju se korisnicima širom Srbije i besplatno šalju poštom, a zahvaljujući podršci grada, čitaocima u Beogradu dostavljaju se na kućnu adresu.
