Izvor: RTS, 22.Sep.2011, 11:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedovoljni kapaciteti prihvatilišta
Procenjuje se da u Beogradu ima oko dve hiljade beskućnika. Za takve osobe jedini dom su prihvatilišta, ali kapaciteti tih ustanova su nedovoljni.
Samo u Beogradu, prema procenama, ima oko dve hiljade beskućnika. Tačan broj ljudi bez krova nad glavom u Srbiji znaće se tek kada bude završen popis i urađena socijalna karta.
Za mnoge od tih osoba, prihvatilišta za decu i odrasle, jedini su dom, ali kapaciteti tih ustanova već godinama nisu dovoljni.
Životne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << priče ovih ljudi su različite, ali zajedno dele nedaće beskućnistva.
Zbog spleta nesrećnih životnih okolnosti gotovo preko noći ostali su bez doma i brige svojih najbližih.
Korisnici prihvatilišta kažu da samo ovde mogu da prespavaju i da im je ovo jedini dom.
Godinama unazad, čak i leti, u prihvatilištu je više ljudi nego što je kapacitetom predviđeno. Najteže je, kažu, zimi, kada su temperature ispod nule i kad padne sneg.
"Mi zaista gledamo da sve urgentne slučajeve zbrinemo. Čak i čekaonicu, trpezariju napunimo dušecima, pa bar ljudi neće biti na ulici da se smrznu, ali sad je pitanje koliko je to humano. Koliko ste vi zaista čoveku pomogli ako on nema bukvalno metar prostora da se okrene. Da bi neko došao u svoj krevet, prelazi preko nečijeg dušeka", kaže koordinator Prihvatilišta za odrasle Suzana Milojević.
Neuspešna potraga za većim prostorom
Ni u Prihvatilištu za maloletnike, koje 24 časa prima nezbrinutu decu, nije ništa bolje. Mesta ima za 16 devojčica i dečaka, ali potrebe su mnogo veće. Višegodišnji napori da se pronađe veći prostor, ostali su bez uspeha.
"Važno je da u prihvatnoj stanici uvek morate da imate slobodnih mesta. Kod nas nema mesta jer to je jedan prostor od 250 metara kvadratnih koji koriste sva deca i gde vi program prilagođavate u skladu sa dečijim potrebama", napominje Danijela Stajković, rukovodilac Prihvatilišta i prihvatne stanice za mlade.
Za razliku od ustanova koje su u sistemu socijalne zaštite, opstanak Svratišta za decu, zavisi od donacija, iako je u novom Zakonu o socijalnoj zaštiti, prepoznato kao usluga socijalne zaštite. Ugovor o zakupu prostora u Krfskoj ulici na Zvezdari, mora da se produžava svake godine, što predstavlja dodatnu neizvesnost.
Koordinator Svratišta za decu Marko Šijan ističe da se nikad ne zna da li će se ugovor produžiti i naredne godine.
Šijan kaže da prostor svratišta ima malo više od 100 kvadrata, i nije dovoljan dodajući da najviše može da primi je 50-ak dece, a svaki individualan rad sa decom je gotovo nemoguć.
Planovi za proširenje kapaciteta Prihvatilišta postoje godinama unazad, ali još uvek nisu realizovani, jer, kako kažu nadležni u gradu, čeka se rešenje imovinsko-pravnih odnosa. Problem će, obećavaju, konačno biti rešen iduće godine.
"Ekonomska kriza, životni uslovi dovode novi broj ljudi na ovu postojeću brojku, koja se ne smanjuje, već se povećava i to je još jedan razlog da u narednom periodu rešimo ovaj problem", naglašava Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika Beograda.
Osim u Beogradu, još samo Niš i Novi Sad imaju Prihvatilišta za odrasle i Svratišta za decu, koja nisu u sistemu socijalne zaštite. To je i jedan od razloga što najveći broj beskućnika i dece, dolazi u Beograd.
