Izvor: Southeast European Times, 24.Jan.2012, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedovoljna sredstva u zdravstvenom sistemu Albanije dovode do podmićivanja
Javno zdravstvo u Albaniji pati od ozbiljnih manjkavosti.
24/01/2012
Erl Murati za Southeast European Times iz Tirane -- 24.1.2012.
Iako je zdravstvena zaštita u Albaniji besplatna u sklopu socijalnog osiguranja, podmićivanje lekara za njihove usluge je veoma rasprostranjen fenomen.
U 2001. godini Kancelarija UN za pitanja droge i kriminala objavila je izveštaj o mitu u zemlji. Zaključci izveštaja govore da je „u puno slučajeva mito plaćen >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << kako bi se olakšale birokratske procedure … 70 odsto građana koji su učestvovali u podmićivanju učinilo je to da bi dobilo bolji tretman“.
Više od 70 odsto građana koji plaćaju mito plaćaju ga lekarima, dok oko 50 odsto podmićuje medicinske sestre, navodi se u izveštaju.
Rezultati ankete o korupciji, koju je u novembru 2011. sproveo Albanski institut za statistiku, pokazuju da je zdravstveni sektor najkorumpiraniji u zemlji.
„Kupujem lekove svojim novcem, iako sam čitav život plaćao socijalno osiguranje. Sobe su pretrpane, a dijagnoza uvek kasni zbog nedostatka opreme“, kaže 55-godišnji Gezim Ismaili, pacijent na odeljenju za kardiologiju u Bolnici 1 u Tirani.
Ismaili je čekao deset dana na pregled magnetnom rezonancom, iako je njegovo ime nedeljama bilo na bolničkoj listi za taj pregled.
„Rekli su nam da moramo da čekamo mesecima zato što ima puno zahteva [za preglede]. U albanske bolnice možete da dođete zdravi, a izađete bolesni“, rekao je Ismaili za SETimes.
U avgustu 2011. godine Kancelarija Svetske banke u Tirani otkazala je finansijsku pomoć u iznosu od 1,1 milion dolara za kupovinu medicinske opreme, nakon što je Banka rekla da je tender koji je organizovalo ministarstvo zdravstva u suprotnosti sa njenim pravilima.
Šef Uprave za politiku u ministarstvu Peljumb Pipero kaže da su građani delimično odgovorni sa pogoršanje situacije u zdravstvenoj zaštiti u Albaniji.
„Samo 25 do 30 odsto stanovništva plaća zdravstveno osiguranje -- država je i dalje najveći donator sistema. Naši građani misle da zdravlje nije 'proizvod' kojem je potrebno održavanje, pa onda obično ne plaćaju za to“, rekao je Pipero za SETimes.
Sa 2,1 odsto BDP-a, koliko je zemlja izdvojila za zdravstvenu zaštitu, Albanija ima najniži budžet za zdravstvenu zaštitu u regionu.
„Građani moraju da budu svesni svojih obaveza. Doprinos za zdravstveno osiguranje iznosi samo 3,4 odsto prosečne plate“, rekao je Pipero za SETimes.
Međutim, postignut je određeni napredak. Doktori kažu da su prilagođavanje objekata i obroci u bolnicama pozitivne promene.
„Bilo je koraka napred u nekim smerovima, ali nismo ih videli kod osnovnih stvari, kao što su radna oprema i zalihe lekova. Postoje tenderi za lekove, ali lekovi nikada ne dođu do pacijenata. Takođe često nema odgovarajućih laboratorijskih testova“, kaže doktorka Đistina Proko za SETimes.
Bivši ministar zdravlja Leonard Solis izjavio je za SETimes da zdravstveni sistem ima tri glavna problema.
„Prvi je nesprovođenje reformi, koje su i dalje na papiru. Drugi problem je to što su ministarstvo i bolnice loše obavili svoj zadatak, pa usluge nisu poboljšane; a treći je da je preventivna nega ostvarila zadovoljavajuće uspehe, ali ne u bolnicama.“
Nastavak na Southeast European Times...
