Izvor: Southeast European Times, 27.Apr.2011, 00:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nedovoljan broj vatrogasaca u Srbiji

Srbija ima otprilike polovinu od potrebnog broja vatrogasaca i mora da se oslanja na uglavnom zastarelu opremu.

26/04/2011

Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Beograda – 26.4.2011.

Srbija se suočava sa velikim jazom u sektoru za reagovanje u vanrednim situacijama, u kojem vatrogasci nailaze na niz izazova u svom poslu, koji otežavaju njihovu efikasnost i dovode njihove živote u veću opasnost.

Prema evropskim standardima, Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << ima otprilike polovinu od potrebnog broja vatrogasaca, a njihova oprema je zastarela.

Postoje vatrogasne brigade sa samo jednim čovekom na smeni, dok su oprema i vatrogasna vozila stari više od dve decenije, izjavio je za SETimes Predrag Marić, šef sektora za vanredne situacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Reforme u tom sektoru počele su u julu 2010. godine, kada su se službi pridružili zaposleni u ministarstvu odbrane i ministarstvu životne sredine. Sektor trenutno može da se pohvali sa oko 4.000 osoba, od kojih su 3.000 vatrogasci, dok je oko 1.000 osoba zaposleno u civilnoj zaštiti i na prevenciji požara.

„Mislim da je, kada je reč o kapacitetima, Srbija među zemljama sa najmanje vatrogasaca po glavi stanovnika i sumnjam da će se situacija uskoro promeniti. Srbija ima 3,000 vatrogasaca, a trebalo bi da ima oko 6.000. Na žalost, za to sada nema novca“, objašnjava Marić.

On dodaje da bi se smatralo uspehom kada bi još 1.000 vatrogasaca bilo primljeno u službu u naredne tri godine. Beograd, na primer, ima oko 660 vatrogasaca, što nije dovoljno za grad od više od dva miliona stanovnika.

Najgore stoje jedinice koje dobiju najviše poziva za pomoć, kao što su vatrogasne brigade u Beogradu i Novom Sadu, kao i određene jedinice u Vojvodini i južnoj Srbiji. Uprkos manjkavostima, oprema stiže na lice mesta u proseku sedam do osam minuta od trenutka prijema poziva, čak i kada nema dovoljno osoblja.

„Često samo jedan čovek radi u smeni. On ne može da pokrene kamion, vozi do lokacije požara -- [u suštini] drži nogu na pedali za gas i istovremeno gasi požar“, objašnjava šef odeljenja za vanredne situacije.

Marić takođe naglašava da je srpski sektor za reagovanje u vanrednim situacijama jedina služba u regionu koje deluje centralno, na državnom nivou. U drugim zemljama su vatrogasne službe i službe za spašavanje lokalno organizovane. „Upravo zbog nedostataka ljudstva važno je da imamo jedinstvenu službu. Na taj način, ako je potrebno, možemo da pošaljemo ljude iz jednog grada i na druge lokacije“, objašnjava on.

Dobra vest je da sektor za vanredne situacije prvi put ima sopstveni budžet i od toga će svaki vatrogasac u Srbiji imati koristi. Do kraja godine će između dva i tri miliona evra biti potrošeno za vozila za vanredne situacije i zaštitnu opremu za vatrogasce.

„Vatrogasci -- spasioci -- su kičma službe. Oni spašavaju mnoge živote i puno toga žrtvuju za platu od oko 32.000 dinara (oko 300 evra). Trebalo bi pričati o njima i njihovoj hrabrosti”, insistira Marić.

Nastavak na Southeast European Times...