Izvor: Večernje novosti, 24.Mar.2014, 12:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nedostaju protivgradne rakete i strelci

PROTIVGRADNE stanice u Srbiji, gotovo sve - a ima ih oko 1.600, dobiće danas po dve protivgradne rakete. Sa prošlogodišnjim zalihama, predstojećom javnom nabavkom i raketama koje će za potrebe svojih teritorija kupiti desetak opština, do početka sezone odbrane od grada, raspolagaćemo sa oko 8.000 raketa. To je jedva trećina potrebnih! Za celu sezonu, od 15. aprila do 15. oktobra, neophodno oko 25.000 raketa. Ovaj problem postao je hroničan još 2009. godine. Ovako o pripremama za predstojeću >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sezonu odbrane od grada, za "Novosti", govori Đorđe Kardum, meteorolog Sektora za vanredne situacije MUP Srbije, i naglašava da je sistem odbrane od grada napravljen tako da radarima u 13 aktivnih protivgradnih centara ne može da promakne nijedan "sumnjiv" oblak ili pojava, ali da im nedostatak raketa često vezuje ruke. - Na primer, 28. avgusta prošle godine, tri četvrtine protivgradnih stanica koje brane Šumadiju u presudnom trenutku već je bilo bez raketa ili je bez njih ostalo posle prve komande. Grad je tog dana samo u Topoli napravio štetu zvanično procenjenu na oko osam miliona evra. A da bi se za celu sezonu odbrane od grada obezbedilo dovoljno raketa, potrebno je manje od sedam milona evra - naglašava naš sagovornik i podseća da je tokom prošle godine, na oko 69.000 hektara grad napravio štetu procenjenu na više od 60 miliona evra. Dejstava je bilo 52 dana, a najviše, čak 34, od 1. maja do 10. jula, kada je pojava gradonosnih oblaka bila gotovo svakodnevna. Izvesno je, dodaje, da ćemo sve češće biti svedoci anomalnih klimatskih situacija kao što su oluje i različite nepogode, uključujući one praćene gradom, pa bi se za njih na vreme trebalo pripremati. Nažalost, naš sistem protivgradne odbrane, osim nedostatka raketa, ima još "šupljina".DOMAĆE RAKETE UZ sve probleme koji prate našu protivgradnu odbranu, efikasnost sistema je oko 70 odsto. Tome doprinosi i kvalitet raketa punjenih srebro-jodidom. Obe vrste koje se koriste, dometa šest i osam kilometara, proizvod su četiri srpske fabrike, atestirane su i neispravnost je oko tri promila (tri od hiljadu). Ovi proizvođači mogu da podmire sve potrebe Srbije. - U startu će biti problema i sa angažovanjem strelaca - objašnjava Kardum - jer je po sporazumu iz 2011. godine Sektor odbrane od grada iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda premešten u Sektor za vanredne situacije, ali su strelci i protivgradne stanice ostali u nadležnosti RHMZ. Mi stalno zaposleni smo u Sektoru za vanredne situacije. Štaviše, prošle godine su izmenjeni neki zakonski i podzakonski akti u oblasti javnih nabavki i ograničen prijem u javnom sektoru, što je dodatno zakomplikovalo angažovanje strelaca po Zakonu o dopunskom radu. Nadamo se, ipak, da ćemo do kraja aprila angažovati oko 3.200 strelaca, koliko nam je i potrebno. Kadrum podseća da je Srbija nekada bila deo velikog vrlo efikasnog sistema protivgradne odbrane SFRJ, pa smatra da je saradnja sa sistemima bivših republika i danas važna. Kardum tvrdi i da bi, zog zabrane dejstava, bilo dobro da se nekako revidira kopnena zona bezbednosti duž administrativne granice sa Kosovom i Metohijom, jer je u njoj "zarobljeno" 60-70 protivgradnih stanica. Osim toga, radarski centri u Klini i Suvom Bunaru kod Prištine ne rade od 1999. godine.

Nastavak na Večernje novosti...