Izvor: RTS, 30.Mar.2011, 14:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostaju kreveti za srčane bolesnike
Veliki problem u beogradskim bolnicama je nedostatak kreveta za teške srčane bolesnike. Dok se ne izgrade novi kapaciteti u bolnicama, nephodno je da se šefovi koronarnih jedinica dogovore o raspoređivanju pacijenata, ističu u Ministarstvu zdravlja.
Ozbiljan problem u beogradskim bolnicama predstavlja nedostatak kreveta za lečenje teških srčanih obolenja.
Najčešći uzrok urgentnog prijema u bolnicu i iznenadne smrti je akutni koronarni sindrom. Dok van Beograda >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << gotovo uvek ima slobodnih mesta, u prestonici je situacija zabrinjavajuća.
U Kliničkom centru Srbije postoji ukupno 18 bolesničkih boksova, u kojima se leči i do 43 pacijenta.
Oni leže i na pomoćnim krevetima i suprotno od standarda, po dvoje u boksu, a da čak nisu ni istog pola. Iako su svi kreveti popunjeni, stižu novi pacijenti.
"Svakodnevno nam na nosilima stiže nekoliko pacijenata, a mi jednostavno ne možemo da ih vratimo na ulicu", kaže Đorđe Bajec, direktor Kliničkog centra Srbije, i dodaje da pacijente treba odvesti u neko drugo koronarno odelenje, koje ima slobodnih kreveta.
Prema njegovim rečima, ova situacija, koja je nedopustva za 21. vek, traje već 20 godina, a lekari na ovaj način kupuju socijalni mir, što pokazuje da rade dobro.
Krivica za ovakvo stanje ne leži na lekarima, već na nekom drugom mestu, ističe Bajec.
Sa Bajecom se slaže i Miloš Panić, šef Koronarne jedinice u Kliničko bolničkog centra Zemun, koji konstatuje da se povećava broj srčanih bolesnika koji stižu sa cele teritorije Beograda, pa čak i iz unutrašnjosti.
Neophodna bolja komunikacija i organizacija
Planirano je da se u Beogradu prošire kapaciteti, a do tada, iz Ministarstva zdravlja apeluju na bolju komunikaciju i organizaciju.
"Neophodno je da se ubuduće rukovodioci koronarnih jedinica sa teritorije Beograda dogovore kako da raspoređuju svoje pacijente", kaže Nevena Karanović, iz Ministarstva zdravlja.
"Molimo pacijente da kada osete bol u grudima, i druge simptome infarkta, pozovu Hitnu pomoć, jer oni znaju koja ustanova je dežurna i ima mesta za prijem", ističu zvaničnici Ministarstva.
U prethodnom periodu uloženo je dosta u najsevremeniju opremu, neophodnu terapiju, usavršavanje, što je doprinelo da se smrtnost od akutnog koronarnog sindroma prepolovi.
