Izvor: Večernje novosti, 06.Feb.2016, 18:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nedeljko Terzić: Bagerom na spomenike

MONOGRAFIJE naselja, ko ima on ima, ko nema neka se priseća šta je i kako je bilo, i izložbe fotografija pod nazivom "Nekad i sad" ostaju, kanda, jedini svedoci nečega lepog, zdravog i vrednog pažnje što smo imali u našem životu i okruženju. Jer, da bismo nešto sačuvali u izvornom obliku, sve teže i ređe će biti, a obrazloženja da nema novaca koliko ima prohteva, postala su svakodnevica. Šta zapravo gubimo, nismo ni svesni. Ni zdanja pod zaštitom države više nisu zaštićena. Stara >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kuća, zgodan plac, na dobrom mestu, kao stvoren za višespratnicu. Onda na scenu stupaju oni za koje se, na pitanje da li rade, najčešće kaže: dobro se snalaze. I snađu se. Institucije o zaštiti spomenika kulture nalažu, po zakonskim propisima o očuvanju znamenitih zdanja, odnosno njihove autentičnosti, da fasada mora biti u izvornom građevinskom izgledu. A oni, snalažljivi, sve zidove poruše, ostave samo fasadni zid. I to tako stoji dok neke kišne i vetrovite noći, neko njihov, ne poruši taj dragoceni zid, a oni obrazlože da ga je stigla starost i "srušila" oluja. Tako niču nove betonske zgrade, čvrste, zdrave, dobro armirane. Beše tako nestala i rodna kuća Gligorija Vozarovića u selu Ležimiru na Fruškoj gori. Ko dotičnog ne zna: bio je naš prvi koričar i knjižar, zatim knjižar-izdavač, rodonačelnik misli o Narodnoj biblioteci". Rođen je 1. avgusta 1790. godine, u porodičnoj kući u selu. Nekom se svideo plac, ali ga je naružila stara kuća, opasao je čeličnom sajlom, povukao traktorom i srušio do temelja. Danas je nema. Bibliotekari imaju nagradu po imenu Gligorija Vozarovića, i ta nagrada je mogla biti uvek dodeljivana u njegovoj kući. Ali nije. Sada neće ni moći. Neće biti začudo ako jednog dana krene konvoj buldožera i sa zemljom sravni, na primer, celo jedno, malo planinsko selo, naseljeno odvajkada, zbog izgradnje novog hotela. A možda neće ni to biti potrebno. Stare kuće su uglavnom građene i podizane od organskog materijala: pleve, slame, blata, drveta, trske, pruća, ćerpiča, klesanog kamena, opeke. Pa to može vremenom i samo po sebi nestati.

Nastavak na Večernje novosti...