Izvor: Blic, 04.Dec.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedelja koja obećava
Proteklih sedam dana bilo je u znaku nekoliko za Srbiju važnih događaja. Prvi takav događaj bila je odluka, odnosno rezolucija Evropskog parlamenta u Strazburu (26. novembra) o strategiji proširivanja EU, kojim je Savetu EU preporučeno da "odmrzne", odnosno primeni Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom. Imajući u vidu da je najnoviji izveštaj glavnog haškog tužioca veoma povoljan za Srbiju, realno je očekivati da će i Holandija dati saglasnost na "odmrzavanje" Prelaznog trgovinskog sporazuma. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U tom slučaju Savet ministara EU bi 8. decembra doneo pozitivnu odluku, koja bi ubrzo posle toga, verovatno do kraja decembra, stupila na snagu. Realno je, zato, očekivati da bi Srbija uskoro (krajem ove ili početkom sledeće godine) mogla podneti kandidaturu za članstvo u EU. Naravno, bitna pretpostavka za njeno prihvatanje je "odmrzavanje", odnosno ratifikacija od strane svih članica EU Sporazuma o saradnji i pridruživanju Srbije sa EU (potpisan u aprilu 2008). Na tom putu i dalje, nažalost, stoji odbijanje Holandije da ratifikuje SSP pre hapšenja dva preostala haška optuženika. Doduše, njen stav je znatno "omekšao" posle najnovijeg izveštaja haškog tužioca, što može ubrzati davanje njene saglasnosti. Ipak, bitno je da je ovih dana ubrzan proces evrointegracije. Na ruku tom procesu ide još jedan veoma važan evropski događaj. Reč je o stupanju na snagu Lisabonskog sporazuma, svojevrsnog ustava EU (1. decembra 2009), kojim se omogućava dalje proširivanje EU.
Poseban značaj, kako stvarni tako i simbolički, ima odluka Saveta ministara EU (doneta 30. novembra 2009), kojom se građanima Srbije od 19. decembra 2009. ukidaju vize za putovanja u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma. Ovom odlukom je i formalno ukinut poslednji ostatak rigoroznih i sveobuhvatnih međunarodnih političkih i ekonomskih sankcija uvedenih 1992. protiv SR Jugoslavije. Time je došao kraj ponižavajućem statusu i proceduri kojima su, stojeći kao sužnji u beskrajnim redovima na ulici, po kiši, snegu i žegi, bili podvrgnuti, pre svega tzv. obični građani Srbije. Oni moćni i bogati nisu osetili te probleme. Nezavisno od toga veoma je dobra vest o ukidanju viza, pre svega u političkom i psihološkom smislu. "Velikodušni" gest ukidanja viza baš od Nikoljdana bio je, verovatno, inspirisan i izvesnom ekonomskom računicom. Naime, očekuje se da će tada veliki broj naših "oslobođenih" građana uoči božićnih i novogodišnjih praznika krenuti na turistička i šoping putovanja, i to po izuzetno povoljnim uslovima avio-prevoza. Ali, i dalje bez prava na boravak duži od 90 dana i bez prava na zaposlenje.
Sledeći izuzetno važan događaj za Srbiju je početak procesa pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu (1. decembra) o pitanju legalnosti, to jest saglasnosti jednostranog proglašenja državne nezavisnosti Kosova sa međunarodnim pravom. Kuriozitet ovoga izuzetno važnog sudskog procesa je u tome što u njemu, osim "strana u sporu", učestvuje 27 država. Među njima su i najveće svetske sile, odnosno svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti OUN. Poseban značaj ovoga spora i stava suda ogleda se u tome što se po prvi put pred ovim sudom raspravlja o legalnosti jednog klasičnog secesionističkog akta dela suverene države, članice OUN. Zato je, u pravnom i političkom smislu, potpuno apsurdna tvrdnja da se jednostranim kosovskim otcepljenjem ne stvara pravni presedan. Dokaz su već dve izvršene secesije neposredno posle kosovske (Abhazija i Južna Osetija) i najava još nekoliko secesija u Evropi. U pravnom smislu, biće veoma zanimljivo kako će biti obrazložen tzv. uravnoteženi stav suda, koji se indirektno najavljuje. Naime, kako će sud istovremeno uvažiti i pravo na teritorijalnu celovitost i suverenost Srbije kao članice OUN i pravo na otcepljenje nacionalne manjine na osnovu prava na samoopredeljenje. Tim pre što se zna da je pravo na otcepljenje, s pozivom na pravo na samoopredeljenje, do sada s razlogom priznato samo bivšim kolonijama i da priznanja otcepljenja po tom osnovu nije bilo od 1954. Biće, takođe, zanimljivo kako će pravno biti obrazložen eventualni stav suda da jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršena Rezolucija Saveta bezbednosti 1244, kojom se budući status Kosova izričito definiše kao "suštinska autonomija" u okviru suverene SR Jugoslavije, odnosno Srbije.
Najzad, ove nedelje (takođe 1. decembra) u Skupštini Srbije usvojen je Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i data prethodna saglasnost na novi pokrajinski statut. Rasprava u Skupštini tim povodom bila je u znaku žučnih dokazivanja, bez valjanih dokaza, od strane desničarskih stranaka, da je time stvorena država u državi, pri čemu su kao "argument" potezane i radikalske cipele. Čak je "dokazivano" da je davanje saglasnosti na statut APV za Srbiju pogubnije od bombardovanja Srbije i proglašenja nezavisnosti Kosova! Iako političke rasprave na ovu temu neće prestati, odnosno biće veoma korišćene u budućim međustranačkim, naročito predizbornim borbama, davanje saglasnosti na statut APV doprineće stabilizaciji političkih prilika u Srbiji.
Ovu nedelju obeležio je i jedan bizaran događaj koji je dobio veliki medijski i politički publicitet. Reč je o prekršajnoj prijavi protiv predsednika Republike Srbije, Borisa Tadića i njegovom pojavljivanju pred sudijom za prekršaje zbog toga što je, u čast pobede fudbalske reprezentacije Srbije nad Rumunijom, u svečanoj loži prigodno nazdravio gutljajem šampanjca. Zbog toga je od strane opozicije i brojnih medija oglašen za teškog prekršioca zakona, maltene za fudbalskog izgrednika. Predsednik države se, naravno, uredno odazvao na poziv sudije za prekršaje i prihvatio odgovornost za to "strašno delo", iako ono u suštinskom smislu i značenju zakona ne postoji. Ali, i to je Srbija.
