Izvor: B92, 24.Jan.2015, 12:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nećemo izgubiti spor sa Hrvatskom"
Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić izjavio je da Srbija ne može da izgubi u sporu sa Hrvatskom pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Presuda po tužbama za genocid trebalo bi da bude objavljena početkom februara ove godine.
"Za nas je vrlo važno da se ta presuda donese i ja sam siguran da mi taj spor ne možemo da izgubimo i da Srbija neće biti optužena za ono što je Hrvatska teretila od kad je 1999. godine podnela tužbu", rekao je Ljajić za RTS.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />Prema njegovom mišljenju, sa stanovišta srpskih interesa ovaj sudski spor nije najgora solucija koja je mogla da joj se dogodi, iako je podigao tenzije u odnosima između dve države.
"Ako nije moglo da se postigne rešenje dogovorom dve strane onda je ovo dobar puta za Srbiju, da jedna međunarodna nezavisna sudska instanca da svoju procenu i odluku i presudu. Siguran sam da će Srbija od toga imati više koristi nego štete", rekao je Ljajić.
On je istakao da je bilo zločina i na jednoj i na drugoj strani i da niko to ne treba da spori, ali da misli da će sud doneti odluku da nije bilo genocida.
Ljajić je naveo da će se presudom u formalno pravnom smislu zaokružiti jedna epoha u odnosima Srbije i Hrvatske, ali da se suštinski tu neće ništa bitnije promeniti, kakva god presuda da bude, jer će i jedna i druga strana imati svoju interpretaciju o onome što se dešavalo tih ratnih godina.
Glavna rasprava po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde počela je 3. marta prošle godine, posle više razmena pisanih podnesaka.
Hrvatska je tužbu protiv tadašnje SR Jugoslavije podnela u julu 1999, a Srbija je u januaru 2010. sudu predala kontratužbu.
Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.
U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
Veliki broj građana Hrvatske je, navodi se u tužbi, prognan, ubijen, mučen ili nezakonito zatvoren, a uništeno je i mnogo imovine.
U prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ krivila i za egzodus Srba tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla.
Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.
Genocid je, kako se navodi u kontra-tužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.
Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.
