Izvor: Politika, 05.Jul.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće u zidare, hoće kompjutere
Da li onima s dugogodišnjim boravkom i radom u zatvorima treba omogućiti da ostvare odgovarajući radni staž
Zbog 200 milijardi dolara štete koju su u SAD napravili bivši zatvorenici, neizlečeni narkomanski zavisnici, u američkom Senatu su postavili pitanje šta je za državu jeftinije – da li da izdvoji deset puta manju sumu za nastavak terapije ili da registruje mnogo veću štetu koju oni stvaraju.Nametnulo se i pitanje ko bi imao hrabrosti da američkim poreskim obveznicima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << traži novac za lečenje bivših zatvorenika narkomana.
Kad se bilo gde postavi takvo pitanje, pa i ovo da li treba posebno stimulisati zapošljavanje bivših osuđenika, onda se nameće i ona dilema ,,šta je skuplje – dara ili mera”. Problem prevencije je i u tome što je ona često finansijski nemerljiva.
Dodatna nevolja nastaje i zbog toga što mnogi zatvorenici nemaju odgovarajuće kvalifikacije. Prema jednom mom istraživanju, oko 64 odsto njih je ,,na nivou obrazovne potrebe”. Tačnije rečeno, desetak odsto nije završilo osnovnu školu, a ostali su završili osnovnu, ali ne i srednju. Zato se nameće potreba za njihovim opismenjavanjem ili doškolovavanjem. U zatvorskim upravama upozoravaju da je većina zatvorenika s kratkim kaznama i da za mnoge i nema dovoljno vremena da steknu neku kvalifikaciju. Međutim, razni radnički univerziteti organizuju veoma kratke kurseve za različita zanimanja i ne vidim zašto oni ne bi mogli biti preneseni i u zatvore.
Drugi problem je u tome što su zatvorenici nezainteresovani za zanimanja poput zidarskih, tesarskih, bravarskih i sličnih, i zato bi kurseve trebalo inovirati. Jer kad je u Sremskoj Mitrovici organizovan kurs za kompjutere interesovanje je bilo veliko. Kao što su 1946, posle Drugog svetskog rata, zatvorenike obučavali za električare.Tada je to bilo veoma atraktivno i traženo zanimanje i oni su po izlasku iz zatvora lako dolazili do posla.
Nameće se i pitanje kako rešiti gerontološke probleme starijih zatvorenika. Kad izađu iz zatvora njima ne treba radno mesto nego neka druga mogućnost izdržavanja. Po pravilu, njih je rodbina već zaboravila i pitanje je ko da te ljude izdržava. Zato sam i sam u dilemi da li onima s dugogodišnjim boravkom i radom u zatvorima treba omogućiti da ostvare odgovarajući radni staž. Neki to odbacuju i kažu da bi onda ,,i nezaposleni hteli u zatvor”, što je nonsens. Međutim, ovim upisivanjem radnog staža za dugogodišnje izdržavaoce kazni, kojih nije mnogo, deo njihove neizvesne budućnosti ipak bi bio rešen.
Najzad, problemi sa osuđenicima biće smanjeni i češćom primenom alternativnih mera kažnjavanja. Do sada su se te mere retko koristile, dok je u razvijenim zemljama (SAD, Velika Britanija) više osuđenih na alternativne nego na zatvorske kazne. Kod nas se od alternativnih mera očekuje da smanje prenatrpanost zatvora, ali i da utiču na smanjenje međusobnih negativnih uticaja osuđenika.
Međutim, alternativne mere podrazumevaju razgranat sistem nadzora, ali ne iz kancelarije poverenika nego na terenu. Ako poverenik hoće da zna da li osuđenik poštuje predviđena pravila ponašanja on mora sam da se u to uveri ili da se osloni na pomoć volontera iz lokalne zajednice. U Americi i Velikoj Britaniji takvih volontera je, po pravilu, nekoliko puta više nego državnih službenika. Tako bi trebalo da bude i kod nas.
Jedno istraživanje u SAD je pokazalo da od onih koji su odslužili zatvorsku kaznu, u roku od dve godine 70 odsto ponovo učini krivično delo. Međutim, kod uslovno osuđenih, onih koji su, recimo, godinu dana ranije pušteni na slobodu, u tih godinu dana njih 80 odsto nije učinilo nikakav prekršaj jer su bili pod nadzorom. Mislim da i kod nas o mnogima od onih koji su izašli iz zatvora neko mora da vodi računa. Treba pre svega da im pomogne da se snađu, a da pri tom ne naprave novo krivično delo. Zato je važno da što veći broj njih ne ide u zatvor ako ne mora nego da se što više koriste alternativne mere, a i oni koji dospeju u zatvor da ne budu posle toga prepušteni sami sebi.
Docent na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Goran Jovanić(2)
objavljeno: 05.07.2013.
