Izvor: Blic, 14.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće psihijatriju u centru
LJUBOVIJA - Petnaest raseljenih i izbeglih lica već 15 meseci živi u neuslovnim prostorijama iako je renoviranje zgrade stare bolnice, u kojoj su bili ranije smešteni, završeno još u aprilu.
Razlog je to što se lokalni Centar za socijalni rad i lokalna vlast ne slažu da u zgradi bude psihogerijatrijski centar. Dok se problem ne reši, petnaest izbeglih lica će živeti u tri prostorije, sa jednim tušem i dve WC šolje. A sve je počelo drugačije.
- Nemačka humanitarna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << organizacija ASB uložila je 230.000 evra u renoviranje zgrade stare bolnice, u kojoj su bila smeštena izbegla i raseljena lica. Tada su svi sa oduševljenjem prihvatili stranog donatora. Izbegla lica su se ponadala da će posle više od 15 godina konačno dobiti krov nad glavom dostojan ljudskog bića. Zadovoljna je bila i lokalna vlast koja je strane donatore oberučke prihvatila. Radovi su završeni, umesto oronule zgrade smo dobili moderan objekat sa svim pratećim sadržajima, ali onda opštinsko rukovodstvo na čelu sa predsednikom opštine Vidojem Jovanovićem ne pristaje da u zgradi bude psihogerijatrijski centar. Kažu, nije mesto psihički poremećenima u Ljuboviji - priča dr Dragan Petrović, direktor ljubovijskog Doma zdravlja. Tako je 15 izbeglih lica i dalje prinuđeno da živi u krajnje neuslovnim uslovima.
- Jedva smo čekali da se zgrada završi i da se u nju uselimo. Tamo su jednokrevetne i dvokrevetne sobe sa kupatilom, parno grejanje, predviđen je i deo za medicinsko osoblje. Nada na takav život nas je održavala da istrajemo u ovom paklu. Sada svakodnevno gledamo ovu vilu ispred nas, a gušimo se u tri prostorije, kupamo pod jednim tušem i koristimo dve WC šolje - ogorčen je Jakov Stupar (42), koji je sa bolesnom majkom u ljubovijskom kolektivnom centru od 1995. Slično govore i ostalih 14 stanara, gotovo svi sa zdravstvenim problemima.
- Nemam gde da se vratim. Ovde sam došao sa roditeljima iz Slavonije, koji su umrli i ovde sahranjeni. Bojim se da i ja uskoro ne krenem njihovim putem, jer se ovo više ne može izdržati. Videli ste koliko nas je u sobi koja prokišnjava i koju je nemoguće ugrejati. Najgore je to što imam ključ od nove zgrade, gde otvaram prozore, i svakodnevno gledam tu lepotu, a onda moram da se vratim u ovo ovde - jada se Jovan Vujić (51), koji se bavi vajarstvom i slikanjem, ali sada nema gde čestito ni da živi, a kamoli da radi.
Vidoje Jovanović, predsednik opštine, potvrđuje da su oberučke dočekali starnog investitora, ali da se kasnije situacija promenila.
- Kada smo potpisivali ugovore, korisnik zgrade stare bolnice je trebalo da bude Ministarstvo zdravlja. Dogovoreno je da u renovirani objekat budu smeštena izbegla lica koja su kod nas boravila i druga iz zatvorenih kolektivnih centara u Srbiji. Bilo je i predviđeno da bude jedna soba za lečenje lakše psihički bolesnih osoba. U toku radova došlo je do promene zakonskih propisa i zgrada sada treba da bude u vlasništvu Ministarstva za rad i socijalna pitanja, i da tu bude psihogerijatrijski centar. Mi kao sredina nismo spremni da to prihvatimo. Razloga je mnogo. Sama lokacija u centru grada, nepostojanje stručnih radnika koji će o tim ljudima brinuti, ko će za njih izdvajati sredstva. Takav stav je zauzelo i Opštinsko veće i mi smo ga prosledili nadležnim ministarstvima - rekao je Jovanović.
