Izvor: Vesti-online.com, 26.Feb.2011, 19:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neće monah testerom na šumu

Više od dve godine traje pat pozicija oko vraćanja blizu 10.000 hektara zemljišta Srpskoj pravoslavnoj crkvi na Fruškoj gori.

Nacionalni park Fruška gora je još 18. februara 2009. uputio zahtev Vladi Srbije u kojem traži da se promeni član 11 Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama i da se izuzme iz procesa restitucije, ali odgovora još nema. SPC ne odustaje od svoje imovine i podseća da su posedi kupljeni još u vreme Arsenija Čarnojevića.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<
Manastiri neće odustati ni od jednog zahteva sve dok im se ne vrati i poslednji kvadrat oduzete imovine, poručuju iz Eparhije sremske.

- Posle 1945. crkvena imovina je oduzimana na zborovima naoružanih ljudi. Kroz moje ruke je prošlo hiljade zapisnika mesnih narodnooslobodilačkih odbora i sa zborova iz kojih se vidi kako se to događalo - priča Steva Zivlak, pravni zastupnik Eparhije sremske.

- SPC proces restitucije vidi ne samo kao približavanje evropskim standardima, već i kao ispravljanje velike istorijske nepravde. Imovina koju Crkva poseduje u Sremu kupljena je zlatom sa Kosova u vreme kada je Arsenije Čarnojević došao na ove

U Direkciji za restituciju kažu da je Eparhiji sremskoj dosad vraćeno samo ono što nije obuhvaćeno nacionalnim parkom.

- Poznat nam je zahtev JP Fruška gora, ali oni su samo korisnici tih šuma, dok je vlasnik država Srbija. Sve što je predmet državne svojine i što nije izuzeto po zakonu, mi tretiramo kao predmet vraćanja - kaže direktor Direkcije Vladimir Todorović.

On objašnjava da im iz nacionalnog parka dosad nisu stigli argumenti da bi povratkom imovine manastirima došlo do nemerljive štete u ovom zaštićenom dobru.

prostore i ta istorijska prava potvrdio je car Leopold Drugi.

U međuvremenu, Direkcija za restituciju je manastiru Beočin vratila oko četiri hektara zemlje koja se nalazi izvan nacionalnog parka, a u toku su postupci za povratak 336 hektara manastiru Grgeteg, 369 hektara Krušedolu, 765 hektara manastiru Jazak i 293 hektara Velikoj Remeti. Inače, 16 manastira traži više od 10.000 hektara svojih poseda na Fruškoj gori, koju je država 1960. proglasila za Nacionalni park.

- Vraćanje šume i zemljišta SPC bitno će promeniti zaštitu ovog zakonom zaštićenog dobra, koje se prostire na više od 25.000 hektara - objašnjava Radoje Durutović, rukovodilac za opšte i pravne poslove Javnog preduzeća Fruška gora.

- Mora se voditi računa o međunarodnim konvencijama o zaštićenom dobru Fruške gore, prema kojima je država odgovorna za očuvanje biološke raznovrsnosti i korišćenje bioloških resursa na održiv način. Zato bi bilo najbolje da država izuzme ove posede iz restitucije i da Eparhiji sremskoj ponudi u zamenu imovina na drugoj lokaciji ili novac.

U Eparhiji ne prihvataju trampu.

- Teza da će nacionalni park nestati kada šume budu vraćene Crkvi je zlonamerna. Crkva je uspela da očuva tu imovinu vekovima. Monasi neće nositi motorne testere. Sa Nacionalnim parkom ćemo sklopiti ugovor koji će regulisati održavanje i eventualnu eksploataciju manastirske šume. Na Frušku goru, osim ljubitelja prirode, sve više ljudi dolazi u sklopu verskog turizma, pa je i naš cilj da parkovi oko manastira budu održavani - ističe Zivlak.

Zainteresovane strane su se sastale s Oliverom Dulićem, ministrom životne sredine. Rečeno je da ministarstvo da ne želi da koči proces restitucije, ali je zainteresovano da se nacionalni park ne samo sačuva, već i unapredi dogovorom zainteresovanih strana. U međuvremenu, zahtev Nacionalnog parka Fruška gora podržale su neke nevladine organizacije i Liga socijaldemokrata Vojvodine, dok Demokratska stranka insistira na dogovoru dve strane. S druge strane DSS, Nova Srbija i SRS stali su na stranu Eparhije sremske.

Dugogodišnji novinar "Vesti" iz Rume Sima Lalić iznenada je preminuo od srčanog udara u 52. godini života. Jedan od naših omiljenih dopisnika, bio je spreman svakog trenutka da obuje gumene čizme i zagazi u vojvođanske oranice, da ispita zašto se srpski seljak boji Evropske unije "kao svinja noža", ali i da se pozabavi arheološkom mafijom i magarećom farmom, gde kilogram sira košta 1.000 evra. Sima je ostao do kraja posvećen potrazi za pričama iz života, pa ga je smrt sustigla nakon što je bazao po sremskim njivama tragajući za genetski modifikovanom sojom!

Redakcija "Vesti" se ovim poslednjim Siminim tekstom oprašta od novinara, koji nikad nije odustajao, čak i kad ga je stezalo u grudima. Tako je naš Sima odlutao za nekom svojom pričom koju nikom nije stigao da saopšti.

Nastavak na Vesti-online.com...