Izvor: Blic, 30.Jul.2009, 09:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće biti većih poreza na plate
Predlog ministarke finansija Diane Dragutinović o povećanju poreza na plate veće od 40.000 dinara na koje bi državi trebalo uplatiti 20 odsto, jednostavno - neće proći. Prvi čovek Vlade Mirko Cvetković oglasio se juče tim povodom rekavši da izvršna vlast neće opterećivati privredu i građane novim nametima. U vrhu G17 plus „Blicu” je takođe rečeno da neće podržati izmene oporezivanja plata koje bi značile veće dažbine državi. Čak i ako bi predlog prošao Vladu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ova stranka ne bi dala kvorum u parlamentu za izglasavanje zakona.
U osudi ovog predloga jedinstveni su i predstavnici opozicije, kao i privrednici.
Privrednici, naime, objašnjavaju da bi veći porezi značili nove tegove za privredu koja ne bi mogla da ih ponese. Zaposleni bi jednostavno kod pojedinih privrednika završili na ulici ili sa manjim platama od 40.000 dinara. Država, pri tom, ne bi imala koristi jer bi novac umesto u državnoj kasi završio u sivoj ekonomiji i na crnom tržištu.
Državna kasa ne bi bila punija smatra i Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Na ovaj način bi poslodavci jednostavno isplaćivali plate do 39.000 dinara, a ostatak davali na ruke. Prosta računica kaže da bi u tom slučaju budžet bio i prazniji nego što je sada kada se na plate izdvaja 12 odsto poreza, dok bi u slučaju isplate na ruke dela plate poslodavci plaćali samo nižu stopu poreza od 10 odsto po novom predlogu.
- Za takav zakon sigurno ne bismo glasali. Jaka privreda je moguća samo ako joj se dozvoli da slobodno diše (niski porezi, manje birokratije), a ne ako se guši većim nametima - ponovio je za „Blic” Dinkić. On naglašava da ni povećanje PDV ili akciza, jednostavno ne dolazi u obzir.
Veselin Jevrosimović, predsednik kompanije „Komtrejd”, kaže da je uvođenjem većeg poreza na plate država baš rešila da uguši privredu. A zaposleni u ovoj kompaniji prosto će stradati - ili će završiti na ulici ili će kući odlaziti sa platom manjom od 40.000 dinara.
- Kod mene su uglavnom zaposleni sa visokom stručnom spremom i većina ih ima plate koje su veće od 40.000 dinara. U ovakvim uslovima kada je tržište palo više od 40 odsto, borimo se za likvidnost. Da još dodatno plaćamo nove poreze, ne možemo. Ili ćemo smanjivati plate ili otpuštati ljude, jer drugog rešenja nema. Uz to, meni niko neće ostati da radi za manje pare, jer svi ti ljudi mogu da nađu poslove u inostranstvu. Na taj način država podstiče odliv mozgova iz zemlje - ističe Jevrosimović.
On navodi da je IT tržište jedno od retkih zdravih tkiva domaće privrede.
- Godišnje na plate izdvajamo 12 miliona evra. Da još platimo 20 odsto poreza, jednostavno je nemoguće - navodi Jevrosimović.
Pored poreza od 12 odsto koje poslodavci u ovom trenutku plaćaju na svaki iznos preko 6.000 plate, poslodavci u Srbiji daju golemi novac za doprinose koji su po visini najveći u regionu. Na platu, recimo, od 28.000 dinara koju radnik primi preko računa poslodavac u Srbiji plati 4.083 dinara na ime poreza, 14.000 dinara na ime doprinosa, pa je njegov mesečni trošak oko 46.000 dinara!
U „Dunav hrana grupi” koja zapošljava 4.000 radnika gotovo da nema zaposlenog koji ima manju platu od 40.000 dinara.
Rade Pribićević, direktor za korporativne poslove u ovoj kompaniji, kaže da je svaka mera kojom se krpi budžet na račun novih opterećenja privrede, više nego loša.
- Na tržištu je ugrožena likvidnost, a potrošačka moć stanovništva sve više pada. Povećanje bilo kog poreza, zvao se solidarni ili nekako drugačije, samo će pogoršati situaciju. Sve ovo vreme smo pokušavali da ne otpuštamo radnike i redovno isplaćujemo plate, ali ako se donese taj zakon, biće mnogo teže nastaviti tako - navodi Pribićević.
Ni prvi čovek „Sintelona”, Nikola Pavičić nije ništa manje zabrinut. On tvrdi da mere kojima se puni budžet, a idu preko leđa privrede nikako ne mogu biti dobre.
- Mi nećemo otpuštati radnike jer možemo to izdržati, ali se postavlja pitanje budućnosti, ne samo naše kompanije nego celokupne privrede. Privredi trebaju olakšice - ističe Pavičić.
Ministarka finansija Diana Dragutinović od koje je, inače, i potekla ideja o novom oporezivanju plata zaposlenih u Srbiji, odbila je juče u parlamentu da novinarima obrazloži predlog za povećanje poreza na dohodak i PDV-a.
- Ja sam na odmoru, a kad sam na odmoru, ne dajem izjave - rekla je ministarka Dragutinović.
Poređenje važećeg i predloženog poreza
Plata (neto) Važeći porez Predloženi porez
15.000 1.733 1.265
35.000 5.157 4.385
40.001 6.013 10.040
60.000 9.437 16.280
80.000 12.860 22.521
100.000 16.284 28.761
Preplanuli ministri i ekonomske teškoće
Dragan Šormaz iz DSS ocenjuje da bi se ovakve mere negativno odrazile na privredu. On upozorava na to da su plate u Srbiji već pale sa 370 na 310 evra i ocenjuje da će biti još gore od jeseni. Poslanik SRS Dragan Stevanović smatra da u ovim kriznim vremenima Vlada treba da razmišlja o poreskim olakšicama, a ne da povećava porez. Građani, prema njegovim rečima, ni do sada nisu mogli da podnesu poresko zahvatanje.
Žarko Korać iz poslaničke grupe LDP tvrdi da je Vlada ograničena „onim što građani mogu da izdrže i onim što MMF traži”. Problem je, kako kaže, i to što Vlada nema jedinstven stav o tom pitanju.
- S jedne strane, imate preplanule ministre, a s druge - ekonomske teškoće, pa vi procenite kako će Vlada da prođe – napominje Korać.
M. M.
Otkazi za 15.000 zaposlenih u prosveti, zdravstvu i lokalnoj upravi
Premijer Srbije Mirko Cvetković, kako „Blic” nezvanično saznaje, dao je direktive u tri ministarstva da naprave plan racionalizacije rada i smanje broj zaposlenih za 15.000. U ovom trenutku su na mukama ministarstva zdravlja, prosvete i lokalne samouprave.
- Što se tiče obrazovanja, potrebno je da se sistem orijentiše na kvalitet nastave i postavi tako da se broj nastavnika određuje prema broju učenika, a ne kao što je slučaj sada, da ima odeljenja sa po pet učenika i slično. Potrebno je da se napravi analiza koliko nastavnika može kvalitetno da opslužuje učenike. Drugo je Ministarstvo zdravlja, a ideja je da se troškovi smanje tako što će se doktorima plaćati jedan deo zarade, a ostatak po učinku, odnosno broju pregledanih pacijenata. U ovom trenutku ministar zdravlja je na mukama kako da reši ovaj problem u manjim sredinama gde doktori nemaju toliko posla kao u velikim domovima zdravlja - kaže „Blicov” izvor.
U ova dva sektora trebalo bi da se otpusti oko 7.000 ljudi. Odranije postoji plan da Ministarstvo za lokalnu upravu i samoupravu pripremi program za ukidanje 8.000 radnih mesta.
.jpg)
