Izvor: Šumadija Press, 19.Okt.2015, 13:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nebeski svod u crkvi Voždovog venčanja (FOTO)
Tačno 155 godina crkva u selu Gorovič, kod Topole, u kojoj se venčao Karađorđe čeka da bude obnovljena, ili bar zaštićena od daljeg propadanja.
Umesto crkvenog, nad mestom gde se veruje da je ozvaničen početak jedne od najznačajnijih dinastičkih loza u Srbiji, nadvio se nebeski svod. Tako će, po svemu sudeći, i ostati. Ni ove godine nadležne institucije nisu odobrile novac sa kojim bi se uradio bar projekat zaštite postojećeg stanja. Po ugledu na zemlje Evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << unije, ovaj raritetan i zaboravljeni hram mogao bi da bude uvršten u turističku ponudu Šumadije.
Ženidba na izvoru
Po predanju, Vožd je Jelenu Jovanović iz Masloševa oteo sa izvora sa kojeg je zahvatala vodu. Opalio je iz oružja i tako oglasio ženidbu. Tada je imao 19 godina. U braku su bili do kraja života i izrodili Simu, Savu, Saru, Poleksiju i Stamenku, Aleksu i kneza Aleksandra. Karađorđe je sahranjen na Oplencu, u porodičnoj grobnici, na svega nekoliko kilometara od mesta gde se oženio.
Ideja čelnika Topole bila je da crkvu jedinstvene ornamentike i klesarskih radova, za koje se veruje da potiču iz doba cara Dušana, stavi pod stakleno zvono i tako zaštiti bar postojeće stanje.
– U slučaju ove crkve ne gubi samo istorija, već i današnje generacije. Za poslednjih vek i po, jedino što je urađeno da je Zavod za zaštitu spomenika proglasio crkvu za kulturno dobro – kaže Dragan Jovanović, predsednik Skupštine opštine Topola.
Potpuna obnova i rekonstrukcija koštala bi više od milion evra. Tog novca nema. Zavod za zaštitu spomenika u Kragujevcu, s obzirom na to da je crkva proglašena kulturno-istorijskim dobrom, već nekoliko godina zaredom konkuriše kod Ministarstva kulture za novac.
– Tražili smo novac za izradu projekta zaštite i konzervacije postojećeg stanja. Potrebno je oko 400 000 dinara. Međutim, odbijeni smo i ove godine. Ne preostaje nam ništa drugo, nego da čekamo sledeći konkurs ministarstva – kaže Milan Grković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika u Kragujevcu.
Crkva u Goroviču napuštena je 1860. godine i od tada niko nije uspeo da zaustavi njeno propadanje. Za to vreme, Karađorđevi potomci su dolazili na vlast, padali, vraćali se, bili proganjani, živeli po svetu i na kraju se vratili na Oplenac. Za sve to vreme crkva je napuštena i zapuštena. Oltar, pred kojim je Karađorđe ozvaničio brak sa Jelenom iz Masloševa prekriven je mahovinom, kroz zidove se proteže korov i bršljan, a iz unutrašnjosti svetinje se vidi nebo.
– Zabeleženo je da njen ktitor despot Stefan Lazarević. Ovo je jedna od najstarijih crkava u Šumadiji, i sa dimenzijama od 20 puta sedam metara, jedna od najvećih iz tog doba. Predanje kaže da je despot 1396. godine pred Nikopoljsku bitku tu zanoćio sa vojskom. Usnio je, bar tako kaže predanje, san u kojem je bacio koplje preko glave. Obećao je da će, ako preživi, na mestu gde se koplje zabolo podići crkvu pokajnicu, u znak zahvalnosti i kajanja – navodi Igor Petrović, saradnik Kulturnog centra u Topoli.
Na ulaznim vratima crkve, među mnogobrojnim isklesanim simbolima je ratnik sa kuburom, koji će biti jedan od kasnijih zaštitnih znakova Karađorđa. Do sada, u crkvama nikada nije viđan ovakav simbol. Ispred crkve nekada su bila dva lava u mermeru, za koja se veruje da potiču iz antičkog perioda. Jedan se sada nalazi u Aranđelovcu, a drugi u Kragujevcu.
– Crkva kroz istoriju nije rušena tako da su graditeljski radovi originalni. U 18. veku nekoliko puta je obnavljana, a konačno je napuštena 1860. godine – kaže Igor Petrović.
Istorijski podaci govore da se Karađorđe tu venčao 1786. godine. Voždovi savremenici kazivali su da „svadba je bila u mesojeđu pred Belu nedelju na osam dana“. U crkvenim knjigama zabeleženo je da je kum na venčanju bio Milisav iz Saranova, stari svat Mijat iz Ivanče, a za devera je uzeo njegovog mlađeg brata Paju. Đorđa i Jelenu venčao je pop Aleksandar iz Žabara.
Crkva se nalazi u delu Šumadije koji je prebogat istorijom. Evropske zemlje svoju kulturno-istorijsku baštinu dobro unovčavaju. Ekonomisti navode podatak da je istorijski turizam isplativiji od mnogih industrijskih grana.
– Poređenja radi, u građevinskoj industriji na uloženih milion dolara otvoriće se 12 radnih mesta. Za istu sumu u oblasti kulturno-istorijskog nasleđa imaćete 47 zaposlenih – kaže Grković, koji je po struci arheolog i ekonomista.
Tačno 155 godina crkva u selu Gorovič, kod Topole, u kojoj se venčao Karađorđe čeka da bude obnovljena, ili bar zaštićena od daljeg propadanja.
Objavljivanje aktuelnih tekstova iz Kragujevca omogućeno je delom iz sredstava Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”.
