Izvor: Blic, 10.Dec.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nebeski mir
Ključna decenija druge polovine dvadesetog veka počela je jedne decembarske njujorške večeri, na uglu Zapadne sedamdeset druge ulice i Sentral park vesta, a završila devet godina kasnije na pekinškom Trgu nebeskog mira, u sunčanom danu u kojem je jedan mladić sa belom najlon-kesom stao ispred tenka. To je ona ista decenija na čijem za nas važnom početku stoji smrt jednog operetskog diktatora u belom odelu, a koja okončava ustoličenjem pola tuceta njegovih boljih ili lošijih epigona.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Ima delova sveta u kojima je to davna prošlost, nešto o čemu valja čitati feljtone. Ima delova sveta koji nikad nisu prestali živeti baš tu deceniju. A ima i onih kojima se ta decenija, to prevarno doba između početka jednog kraja i kraja koji predstavlja novi početak, neprestano ponavlja.
Imam utisak da je potonje naš slučaj.
Nama je umro Tito, ostatku sveta Džon Lenon. Ovo nije sasvim tačno: Lenonova smrt i za nas je bila događaj, „Zdravo" je izašao kao vanredni broj, pola „Nina" bilo je posvećeno toj stvari, zagrebačko „Oko" objavilo je prepeve nekih važnih pesama, izašao je „Double Fantasy", maltene istog dana kada i svuda u svetu, od „Imagine" se nije čulo ništa drugo. No, to se zaboravilo. Negde na Detelinari ili, beše, na Limanu, u Novom Sadu, stoji tabla sa imenom ulice.
A onaj čovek sa kesom u rukama još uvek stoji ispred onog tenka. Ni to se nikada nije završilo. Krv, kosti, tkiva utrljani u Trg nebeskog mira sprani su kišama zaborava. Za nas se ni taj prizor nikad nije završio, momak sa belom kesom, eno, u večitom je limbu. Mi sa tom slikom nemamo problem, baš kao što nas se ne tiče ni Lenonova smrt. Nama Zid nije pao, nama se ništa nije desilo, mi još mislimo da je „Imagine" hašišarski pesmuljak koji nas se ne tiče, baš kao ni „Revolution" sa Belog albuma.
Mi, zbilja, ne razumemo svet, niti same sebe u svetu. I onda je logično da nas nema ni tamo u Oslu, ni tamo u Sentral parku. Mi trajemo u nebeskom miru našeg blaženog siromaštva duhom.
Mi smo sami sa sobom.
U najgorem društvu.
