Izvor: B92, 05.Nov.2018, 21:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ne znam šta me čeka tamo": Važe li zakoni i za migrante?
Van centara za azil u Srbiji je više od dve hiljade izbeglica i migranata. Oni su uglavnom bez dokumenata i često ne odgovaraju za dela koja počine.
Najčešće su to razbojništva, pljačke, tuče i silovanja. Prva televizija je proveravala da li se zakoni Srbije primenjuju i na migrante i zašto se ne primenjuju.
Centar Beograda ponovo pun migranata. Park kod Ekonomskog fakulteta njihovo je glavno sklonište, ali umesto u centrima za azil, migrantima su napuštene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kuće u centru grada privremeni smeštaj.
Stare kuće u centru Beograda, nedaleko od Ekonomskog fakulteta, često su na meti lopova, a ti lopovi su najčešće migranti, koji kada budu uhvaćeni, budu zadržani do 48 sati. A onda se vrate i učine isto krivično delo.
Dragica Đokić više od dve decenije živi u kraju poznatom po prostituciji i narkomaniji. Migranti su novi problem.
"Ulaze u stanove, ulaze u barake da traže koga god, ne znam, ne razumem njihov jezik. Na migrante se žali ceo svet. Uveče, noću, galama, ja ne znam kakva je to šetnja od dva ujutru, do pet ujutru. Vidite, ovde su vrata, ovde je kupatilo, ja treba da pređem kilometar, da ja ne znam šta me čeka tamo, što me je čekalo, špricevi uglavnom", kaže Dragica Đokić.
Problem krivičnih dela migranata star je koliko i migrantska kriza u Srbiji. Pre nego što su masovno stigli u Beograd, migranti su okupirali Bogovađu. Napuštene vikendice u okolini često su obijane, a za više takvih dela malo ko je odgovarao.
"Zbog izazova u pogledu prevodilaca, tehničkih kapaciteta, ljudskih, postoji mogučnost da se ne reaguje na neke događaje krivičnih dela, ali to ne sme da bude izgovor i građani treba pismeno da se obrate institucijama i da traže njihovu reakciju", navodi Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
U Komitetu pravnika za ljudska prava YUKOM, kažu da su na terenu mogli da vide migrante i izbeglice u pritvoru ili zatvoru.
"Krivična dela kao što su krađe, tuče, koje se završe sa teškim telesnim povredama ili čak neka teža krivična dela se dešavaju unutar grupa u kojima se kreću. I bez obzira na to naši državni organi to procesuiraju iako često nemaju dokaze", kaže Katarina Golubović iz YUKOM-a.
Zašto je onda pravda selektivna i kada to nadležni reaguju, a kad ne? Pitanje je koje smo uputili Ministarstvu unutrašnjih poslova. Zbog, kako nam je rečeno velikog broja pitanja, odgovore ćemo dobiti u utorak. Čekaćemo.
