Izvor: Blic, 27.Avg.2009, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne žele promenu sredine
Beograđanin, doktor Milan Lilić
radi u Domu zdravlja u Beloj Crkvi
U Beogradu, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno ima 22.963 nezaposlenih ljudi mlađih od 30 godina, koji čine čak 23 odsto ukupno prijavljenih ovoj službi.
„Višak" u gradu čine završeni studenti prava, medicine i ekonomije. Imamo previše automehaničara i frizera, a najveći broj nepotrebne radne snage čine maturanti beogradskih gimnazija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Većina njih ne bi otišla iz Beograda da traže posao u unutrašnjosti.
Međutim, izuzetak koji potvrđuje pravilo je doktor Milan Lilić.
Njemu se ukazala prilika da počne da radi u Beloj Crkvi. U Beogradu nije mogao da nađe posao pa je ponudu odmah prihvatio i preselio se u varošicu na sto kilometara od kuće.
- Svidela mi se mala sredina i brzo sam se navikao. Svi su bili iznenađeni kad sam prihvatio da odem iz Beograda. Radim u ambulanti i dosta sam naučio što se prakse tiče, ali bih voleo da se vratim u Beograd. Tamo su mi porodica i prijatelji. Redovno pratim konkurse, jer želim da se vratim, iskren je doktor Lilić.
Posle završenog fakulteta dr Lilić je odradio staž, položio državni ispit i zaposlio se preko projekta Ministarstva zdravlja u Sopotu, jer je posao u Beogradu teško naći. Radio je u terenskoj službi kućnog lečenja po pozivu. Ugovor je bio potpisan na tri meseca, međutim zbog krize projekat nije nastavljen. Posle dva meseca čekanja, doktor Lilić dobija poziv da ode u Belu Crkvu gde ukazalo mesto.
- Mislim da sam napravio pravi potez prihvativši ponudu za posao koji se ukazao. Mogao sam da volontiram negde u Beogradu, ali bez ikakvih primanja. Ovde radim posao koji volim, ide mi staž i primam platu – kaže Milan Lilić.
Prema njegovim rečima odluka o menjanju životne sredina ima dosta prednosti ali i mana. Nova sredina ga je jako lepo prihvatila i brzo se uklopio u radni kolektiv, ali sa druge strane odvojio se od porodice i prijatelja i živi sam.
- Po prvi put živim sam odvojen od porodice, ali sam jako zadovoljan. Stanodavac mi je kolega koji radi samnom i odlično se slažemo. Jedino što me malo opterećuje je to što su svi čuli za mene i svi me znaju pa me svašta pitaju, sve ih zanima jer je ovo mala sredina – kaže Milan Lilić.
Iako je mobilnost mladih u traženju posla očekivana, to nije čest slučaj kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Retko se sreće slučaj da je nezaposleno lice prihvatilo da zbog posla promeni grad ili da ode u seosku sredinu. Većina razloga je u činjenici da ponuđeni materijalni uslovi nisu dovoljni da pokriju troškove iznajmljenog stana i života.
Pokretljivost radne snage je slaba, ali je evidentna je velika orijentacija mladih na velike gradove, tako da među regionalno posredovanje pri zapošljavanju daje slabe rezultate. Veliki gradovi, posebno Beograd su privlačni za mlade tako da studenti koji su došli na studije, teško se odlučuju da ga napuste i vrate se u manju sredinu.
Niko ne traži pevače
Najmanje prijava slobodnih poslova ima u oblasti umetnosti: artisti, pevači, učitelji baleta, u oblasti biologije i mikrobiologije i za pojedina zanimanja tekstine struke,šumarstva i poljoprivrede.
Ima posla za prodavce, vozače...
Prema najnovijim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje najviše slobodnih radnih mesta u unutrašnjosti ima za zanimanja prodavaca, ekonomskih tehničara, vozača, medicinskih sestara, konobara i kuvara. Veća potražnja je za zanimanjima iz oblasti prosvete, pa se traže profesori engleskog i srpskog jezika. U Beogradu i u celoj Srbiji, sve je veća je potražnja za menadžerima prodaje i komercijalistima.
