Izvor: RTS, 26.Jan.2011, 13:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)zaštićeni svedoci
Položaj i tretman svedoka u procesima za ratne zločine tema današnje rasprave u Skupštini Saveta Evrope. Izveštaj o zaštiti svedoka podneo izvestilac Žan-Šarl Gardeto. Pred parlamentarcima još dva dokumenta o obavezi članica Saveta Evrope da sarađuju u procesima ratnih zločina i pomirenju u regionu.
Izvestioci Žan-Šarl Gardeto, Pjetro Marćenaro i Miljenko Dorić predstavili su poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope tri nova izveštaja, čija je tema >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zaštita svedoka u procesima za ratne zločine i pomirenje u regionu.
Na početku rasprave u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, izvestilac Gardeto rekao je da je zaštita svedoka na Zapadnom Balkanu još nedovoljna. Usvajanje ovog izveštaja važno je za pokretanje istrage inicirane i Martijevim izveštajem, koji je usvojen dan ranije, jer bez zaštite svedoka istraga neće biti moguća.
"Svedoci su suočeni sa pretnjama, proglašavaju se izdajnicima, pa čak i fizički likvidiraju", izjavio je Gardeto, podnoseći izveštaj u kojem se traži od međunarodne zajednice, Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Kosova da u potpunosti zaštite svedoke u procesima za ratne zločine.
Gardeto je istakao da takva situacija traži efikasnu i trajnu fizičku, pravnu i logističku zaštitu svedoka pre, tokom i posle suđenja.
Govoreći o iskustvima Haškog tribunala, Gardeto je ukazao na potrebu da se promeni odredba prema kojoj odbrana optuženih ima prava da 30 dana ranije sazna identitet zaštićenih svedoka i predložio da se njihovo svedočenje obavi pred nezavisnim advokatom, kako optuženi ne bi saznao o kome je reč.
Gardeto je napomenuo da u pojedinim zemljama koje je analizirao postoji napredak u zaštiti svedoka, ali da nijedna nije za primer.
Prema njegovim rečima, treba dosledno provoditi mere koje je su već usvojene u Savetu Evrope, ali i predložio stavaranje studije o izradi nove konvecije o zaštiti svedoka.
Presude uslov za pomirenje
Obrazlažući predlog rezolucije o pomirenju na Zapadnom Balkanu, Miljenko Dorić je istakao da pravog pomirenja nema, dok svi optuženi ne budu izvedeni pred lice pravde.
Dorić je istakao da mnoge zemlje regiona u proteklim godinama usvojile bilateralne sporazume koje olakšavaju gonjenje ili ekstradiciju optuženih za ratne zločine, ali je problem što mnoge treće zemlje iz raznih razloga, odbijaju da izruče osumnjičene koji su na njihovoj teritoriji.
Neke od njih nisu ni potpisale konvencije o tome, koje je usvojio Savet Evrope, napomenuo je Dorić, zalažući se za upostavljanje kulture mira koju promovišu i Ujedinjene nacije.
Pietro Marćenaro je, obrazlažući rezoluciju o pomirenju i političkom dijalogu među zemljama bivše Jugoslavije, ukazao na značaj saradnje predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadića i Iva Josipovića, kao primer za ceo region.
Marćenado je rekao i da je potrebno da Skupština Saveta Evrope da podršku inicijativi za formiranje regionalne komisije za istinu (REKOM) iza koga je stalo 900 nevladinih organizacija u regionu, kako bi se javno mnenje mobilizovalo i taj proces ne bi zasnivao samo na dobrovoljnom radu.
Prema njegovim rečima, u procesu pomirenja na Balkanu, ima značajnog napretka, ali još ima problema i nerešenih pitanja, među kojima to što osumnjičeni za ratne zločine još na slobodi, nerasvetljena sudbina 15.000 nestalih i nerešeno pitanje mnogih od 450 miliona izbeglih i raseljenih lica.
Hrabrost u izvinjenjima
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Tomas Hamarberg poručio je da međuetničkog pomirenja ne može biti bez pravde.
Hamarberg je pohvalio političku saradnju rukovodstava Srbije i Hrvatske, kao i hrabrost predsednika Tadića i Josipovića da upute izvinjenja za zločine.
Evropa treba da ima značajnu ulogu na Balkanu, jer ćemo samo na evropski način stabilizovati region, poručio je Hamarberg, napominjući i neophodnu saradnju Evropskog parlamenta i OEBS-a.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je juče Rezoluciju, koju je na osnovu izveštaja o trgovini ljudskim organima na Kosovu, predložio specijalni izvestilac Dik Marti. Za Rezoluciju je glasalo 169, od 191 prisutnog poslanika. Protiv je bilo osam, a 14 poslanika se uzdržalo od glasanja.
Rezolucijom se pozivaju međunarodna zajednica i vlasti u Beogradu, Prištini i Tirani da preduzmu mere, kako bi se rasvetlila trgovina ljudskim organima i drugi zločini tokom i posle sukoba na Kosovu.
