Izvor: Vesti-online.com, 07.Maj.2016, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne zaboravlja se dobrota gorštaka sa Rogozne

Čudno je ljudsko sećanje. Zaboravlja se ono za šta se misli da se nikada neće zaboraviti, a pamti nešto što nam se tada nije činilo važnim. Ostane lice koje, povremeno se javljajući iz sećanja, prati nas kroz život, ma gde bili. Nosi se isečak nečijeg vremena, delić života nekoga koga smo slučajno sreli, zapamtili i sačuvali. Otisci koji ostavljaju čovek na čoveka su večni.

Jedan od takvih je i naš čitalac i dobrotvor Vojislav Vojkan Gavrilović, ugledni 84-godišnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << penzioner iz Sidneja, koji je zajedno sa svojom porodicom donirao ovih dana 2.000 dolara 77-godišnjoj samotnoj i siromašnoj starici Stani Minić, jedinoj žiteljki zabitog sela Dragočeva na Rogozni, baki koja više od dve decenije nije kročila nogom u Novi Pazar. A nikada se u životu nisu ni videli, ni čuli!

- Ovaj dar nije samo radi toga da uboga starica započne život kakav dolikuje čoveku i njegovom dostojanstvu, koje niko ne sme da mu oduzme, ma u kakvoj nevolji bio. Priča datira iz 1958. godine na Jovandan. Tada sam kao mladić služio vojsku u lepom Novom Pazaru, gradu dobrih i vrednih domaćina, da bismo jednog dana dobili naređenje da se popnemo na planinu. Bili smo gladni, žedni, umorni, znam da nismo prošli pored kuće Stane Minić, pokucali smo na prva vrata koja smo ugledali. Otvorili nam seljani domaćini, izneli pred nas mlade vojnike sve što jesu i nisu imali, možda su to i čuvali za neku specijalnu priliku, a onda su za nas napravili malu gozbu. Odlazeći od ovih gostoljubivih ljudi koji su nam otvorili srca, morali smo da ponesemo u zavežljaju hranu i piće što su odvojili od svojih usta. Hvala im i danas posle pola veka i više. Nikad nisam zaboravio ovaj događaj, ovaj kraj i ove gorštake, koji su u surovoj planini sačuvali svoju dobrotu i plemenitost prema putniku namerniku - ispričao je ovo lepo sećanje naš donator, koji i posle toliko decenija u Australiji želi još jednom da krene put otadžbine.

Baka Stana Minić, koja je posle smrti majke Cvete ostala potpuno sama, reče novinarima da ima dve male želje: jedan stari, polovni televizor i da konačno krevet od dasaka zameni sa onim malo mekšim!

Naši reporteri će za koji dan pokušati da naruče krevet sa madracom i da ga kamionom prebace na Rogoznu, do njene kuće. Kupiće joj i novi televizor, a ostatak novca dati starici da ga bez merkanja odvaja za hranu i lekove. Da ne brine za sutrašnji dan.

Sada će ih put odvesti u dolinu prošlosti, obećavaju da će ovog leta pokucati na vrata Stane Minić.

Gavrilovići, hvala vam i srećan put!

Bračni par dr Mira i Vojislav Vojkan Gavrilović su čitaoci australijskog izdanja "Vesti" od prvog broja. I više od toga: oni su prijatelji naše kuće i verni donatori. Naš dobrotvor Vojkan je po profesiji novinar, rođen u Ćupriji, studije jezika i književnosti započeo u Beogradu, završio u Stokholmu, a u Australiju se doselio 1966. i bio je jedan od osnivača Srpskog etničkog radija i glavni urednik na stanici 2EA u Sidneju. Član je Srpske narodne odbrane, Srpskog nacionalnog saveza Australije i Sabora srpskog ujedinjenja Amerike. Iako u penziji, i dalje je aktivan. Njegova supruga Mira je i posle odlaska u penziju ostala omiljeni lekar naših zemljaka u Sidneju. Više puta su učestvovali u humanitarnim akcijama "Vesti", posebno za starce i napuštene u Raškoj oblasti.

Nastavak na Vesti-online.com...