Izvor: Blic, 15.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne vraćam se u Srbiju
Ne vraćam se u Srbiju
Aleksandar Radović, bivši predsednik Komisije za ispitivanje najtežih finansijskih zloupotreba za vreme vladavine Slobodana Miloševića i direktor Republičke uprave javnih prihoda, izjavio je za 'Blic' da ne bi pristao da se vrati na te funkcije.
- Što se tiče poreske uprave, sadašnja direktorka Marija Ugren-Drča, moj bivši zamenik, reformiše tu instituciju i sprovodi doslednu poresku politiku. A, što se tiče komisije, ona je pasivizirana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tako da je povratak na tu funkciju bespredmetan.
Da li ste bili pod stalnim pritiscima Vlade da skinete neke firme s liste ekstraprofitera? Ako ste bili, navedete bar neko ime od članova Vlade ko je na vas vršio taj pritisak ili ko je to najviše činio?
- Pritisci su svakako postojali, ali tu treba biti malo precizniji. Vlada je širok pojam. Ako se ograničite na premijera i na ministre, onda stvarno nisam imao direktnih pritisaka. Ali, mi smo čudna zemlja gde neke stvari nisu potpuno jasne. Mnogi ljudi s raznim nejasnim funkcijama i neformalnim ovlašćenjima su sebi dozvoljavali da se bave egzegezom premijerovih misli, da tumače vladinu ekonomsku politiku, a posebno su briljirali u oblasti koncipiranja dogovorne poreske politike. Neki od tih ljudi su bili ili postali poznati široj javnosti, ali mahom su to bili anonimni izaslanici.
Na koga konkretno mislite kada kažete da je bilo pritisaka?
- To nije ništa tako neobično. Na određenim krugovima bilo je da vrše pritiske, a na meni da tim pritiscima odolevam. To je u opisu takvog radnog mesta. Znate, interesi određenih lobija i državni interesi nisu uvek oprečni, ali se retko kada u potpunosti i podudaraju. Mislim da nije nikakva tajna ako vam kažem da nisam bio lak sagovornik. Čak sam u nekim krugovima zaradio i epitet neposlušnog. Ali, znate na tako isturenom mestu morate da pazite kako se ponašate - kod mene su svi poreski obveznici imali isti tretman. Tu nije samo u pitanju moja 'tvrdoglavost', trudio sam se da se ponašam onako, kako bih na najbolji mogući način predstavljao instituciju na čijem sam čelu bio. Trudio sam se da se tako ponašaju i moji saradnici. Znači - nepristrasno i po zakonu. Ako se Poreska administracija ponaša profesionalno, to jest efikasno i kompetentno, ako je poštena, onda će biti i poštovana. Drugog puta ne vidim, ali takav pristup, očigledno, nije odgovarao određenim krugovima.
Kojim krugovima?
- U okviru raznih pritisaka podsetio bih vas i na određeni broj poručenih novinskih članaka koji su se periodično bavili mojom malenkošću. Dijapazon je zaista bio zanimljiv: Karić, Šešelj, Marjanović, Čanak, neki DOS-ovi, pa i opozicioni čelnici, razni sindikalci i biznismeni. To je sve bilo dosta mučno, ali je očigledno bilo dirigovano iz istog centra. Jer, šta mislite kako se oseća poreski činovnik, recimo, u Smederevskoj Palanci koji objašnjava obveznicima da treba plaćati porez, jer je to cena civilizacije, a čita u novinama da je njegov direktor strani plaćenik i kriminalac. To, naravno, čita i par miliona poreskih obveznika. Možda to nekome ne smeta, ali posle više talasa takvih napada i tako blagih oficijelnih demantija, jednostavno sam mislio da više nije pristojno biti na tom mestu.
Iz kog centra su stizale te tužbe?
- Akcija oko ekstraprofita ipak je rezultirala sa par sudskih postupaka, ali zanimljivo je i to da sam uglavnom ja bio okrivljeni. Tužen sam za zloupotrebu službenog položaja i za rušenje poslovnog ugleda. Ako je rušiti poslovni ugled ukazivati na nepravilnosti i nezakonitosti u poslovanju s manifestnim konfliktom privatnih i društvenih interesa, onda sam stvarno nekima pokvario poslovni ugled. A ako je naplatiti dug prema državi zloupotreba službenog položaja od strane direktora poreske administracije, onda bi verovatno i tu trebalo da se osećam krivim.
Jeste li smenjeni?
- Ne, dao sam ostavku. Ja sam u okviru svog posla, koji je bio koordiniran i podržan od strane Ministarstva finansija, došao do raznih saznanja iz kojih sam izveo niz zaključaka. Predložio sam određeni broj mera koje Vlada nije usvojila - podržao me je jedino Božidar Đelić. On je zbog toga trpeo velike pritiske. Znate, Đelić ipak nije bio premijer, niti su zloupotrebe u privredi bile jedini problem ministra finansija.
Kada ste odlazili iz Vlade se čulo obrazloženje da vam je istekao mandat?
- Mislim da stvari treba postaviti na pravo mesto. Ja sam bio činovnik Vlade, moj prostor delovanja se konstantno sužavao, u medijima sam bio očigledno izložen napadima iz autorizovanih krugova, a sudovi su me pozivali ne kao svedoka, već kao okrivljenog. Šta biste vi iz toga zaključili? Vidite ja sam zaključio isto. Zahvalio sam se i otišao.
Da li je još neko iz Vlade insistirao da ostanete na tom mestu?
- Nisam bio mnogo zadržavan u svojoj odluci.
Kakvi su trenutno vaši odnosi sa Đelićem?
- Đelić je bio i ostao moj prijatelj.
Je li Vlada štitila Mirka Marjanovića i Kariće od plaćanja ekstraprofita kako se to navodi u izveštaju MKG?
- Bilo bi preterano reći da je Vlada neposredno štitila neke ekstraprofitere. Ali, ja sam zaista bio neprijatno iznenađen pasivnošću, pa čak i blagonaklonošću određenih institucija prema pomenutim osobama. Vidite za 'Astra banku', stvari su se odvijale relativno linearno, bez velikih iznenađenja, ali kad smo stigli do 'Mobtela', sve je nekako počelo da se komplikuje. Za 'Mobtel' je Komisija bila dokazala koliko je od dogovorenog iznosa BK iz Moskve uložila u zajedničko preduzeće s PTT Srbije. Tu je stvar bila relativno jasna i nije bilo nekog velikog prostora za nedoumice. Međutim, pregovori još traju... Oko 'Progresa' je takođe bilo ustanovljeno činjenično stanje. Svakako da poštujem odluku suda koja je poništila poresko rešenje. Postupak se obnavlja i mogu da razumem izvesno olakšanje kod radnika 'Progresa'. Ali, nikako ne mogu da shvatim da se digne hipoteka sa 'Progresove' zgrade koja je postojala kao sredstvo za obezbeđenje plaćanja poreskog duga i da se odmah zatim ta ista zgrada javno prodaje.... Znači, poreska hipoteka je ugrožavala opstanak 'Progresa', ali prodaja zgrade znači otuđenje osnovnog sredstva ne smeta daljem poslovanju tog preduzeća. Pitam se samo koliko će 'Progresovi' zaposleni imati koristi od te transakcije. Nenad Čaluković Dinkićeva smena bila bi greška
Kako gledate na eventualnu smenu guvernera NBS Mlađana Dinkića?
- Mislim da nije nikakva tajna da sam ja blizak pogledima G17 plus, ali iza ličnih afiniteta postoji i nešto objektivnije, a to su rezultati. Naša monetarna politika je jedno od retkih polja gde su postignuti zavidni rezultati. To nam svi priznaju i EU i SAD i MMF i Svetska banka. Mogu da shvatim da se čvrst dinar nekome ne sviđa (čitaj ne isplati), ali to je cena stabilnosti. Monetarne rezerve su zalog za budućnost, to je investicija na duži rok i ne možete se s njima raspolagati pod stavkom 'za tekuće troškove' ili za 'posebne namene'. Mi smo imali u ne tako davnoj prošlosti gorka iskustva s namenskom upotrebom NB. Da vas podsetim da NB u prethodnom režimu nije bila nezavisna, vec potčinjena dnevnim i promenljivim političkim ciljevima. Takva situacija je rezultirala velikom nestabilnošću i inflacijom u kojoj su se naravno neki privilegovani sjajno snalazili, ali gde je ogromna većina stanovništva sigurno i trajno siromašila.... Vidite oni koji su videli kako im se tope prihodi i nestaje štednja, dok se uski krug ljudi enormno i skandalozno bogatio, oni ne žale za takvim vremenima. No, da se vratimo na Dinkić; on vodi možda nepopularnu, ali hrabru i odgovornu monetarnu politiku. Uostalom, on takvu politiku nije vodio sam - ona je bila koncipirana, usaglašena i podržana od strane Ministarstva finansija. Mislim da bi po postignutim uspesima na tom polju smeniti Dinkića bilo u najmanju ruku nepravedno. Ali, to nije sve. Toliko se energije i vremena troši oko NB, kao da nemamo drugih brojnih institucija koje su daleko veći prioriteti za reforme. Vidite, imamo ograničene resurse u ljudima, a nemamo mnogo ni vremena. U tom nedostatku svega mora se imati jasna slika hijerarhije prioriteta. Mislim da reforma NB svakako nije prioritet. Znači, u tom smislu bi guvernerova smena bila ipak nešto više od nepravde nanesene samom Dinkiću. To bi bila očigledna greška u koracima. Naravno, institucije su važnije od ljudi, ali je odlazak kvalitetnih ljudi uvek velika šteta.
