Izvor: Vesti-online.com, 27.Jul.2011, 04:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne vraćam se u Srbiju

Seoska prodavnica mesto je okupljanja muškaraca. Oni se ispred nje nađu svakodnevno da bi saznali novosti, razmenili poslovna iskustva, ali i da bi razbili svakodnevnu dosadu. A zemljaci na privremenom radu u inostranstvu neguju taj običaj kada u zavičaj dođu na odmor. Tako smo ispred prodavnice u Paljanu zatekli Bojana Lazića i njegovu ćerku Lauru.

- Došao sam da nešto kupim, pa sam seo da porazgovaram sa ljudima sa kojima sam odrastao. Već 20 godina živim u Tunu kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Berna u Švajcarskoj i radim u jednoj fabrici. U istom gradu, sa mojom bivšom suprugom, živi moja kćerka Laura - kaže Bojan za "Vesti".

Na pitanje šta ga prvo iznervira kad uđe u Srbiju, on je odgovorio:

- Čim uđem, iznerviram se zbog loših puteva. Ako, ne daj bože, treba da vadim neka dokumenta, onda se spremim da čekam danima. A na odmor dođem samo na tri nedelje. U Švajcarskoj zakažem i moj termin se uvek ispoštuje. I niko me ne šalje od jednog do drugog šaltera. Kod nas je procedura komplikovana i samo te šetaju po šalterima.

Bojan se čudi što su Srbi svuda u inostranstvu dobri radnici, a u svojoj zemlji neće da rade.

- Tamo radnici imaju sigurnost. Plata je uvek na vreme, zakoni su bolji, život je komforniji. Obezbeđen si u svakom smislu. Čak i ako ostaneš bez posla. Mislim da neću da se vraćam u Srbiju, naročito zbog toga što Laura ove godine kreće u školu. Kad završi školovanje, sigurno neće da se vraća, pa ni ja nemam razloga za to - kaže Bojan za "Vesti".

Inače, njegova majka Sojka u Tunu radi već 36 godina. Do penzije joj nedostaje pet godina. Prema Bojanovim rečima, ona planira da se vrati, ali to nije još uvek izvesno.

Nastavak na Vesti-online.com...